Чичковић: Недостаје 300 радника за нове пројекте

Завод за статистику РС се током 20 година рада сусретао са многим проблемима, а горући проблем ове институције је лоша координација са Aгенцијом за статистику БиХ и Федералним заводом за статистику.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" директор Завода за статистику РС Радмила Чичковић и додала да овој институцији недостаје око 300 радника за реализацију пројеката у будућем периоду. Чичковићева је нагласила да припреме за општи попис становништва теку планираном динамиком.

ГЛAС: Завод за статистику РС је свечаном академијом у понедјељак увече обиљежио 20 година рада. Који су најзначајнији пројекти коју су урађени?

ЧИЧКОВИЋ: Запослени у Заводу су током протеклих 20 година радили у врло тешким условима, али упркос томе успјели смо да се изборимо и постанемо одговорна и модерна институција. Завод се може похвалити многим пројектима из претходних година, а то су попис избјеглица и расељених лица, који је био 1996. године, те велика анкета о мјерењу животног стандарда и потрошње домаћинстава. Такође, Завод је почео да ради и статистику националних рачуна, која показује колико је економија земље развијена. Од 2005. године успоставили смо анкету о радној снази, која мјери запосленост и незапосленост, а од 2009. године почели смо да издајемо и први статистички годишњак. Ово су само неки од великих пројеката, а поред њих Завод сваког мјесеца објављује редовне статистичке податке, који показују какво је стање у привреди Српске.

ГЛAС: Који су највећи проблеми са којима се сусретао Завод током протеклих година?

ЧИЧКОВИЋ: Проблема увијек има. Неки од њих одузимају нам много времена. Од самог почетка рада имали смо проблема са малим смјештајним капацитетима, те недовољним бројем радника и високообразованих кадрова. Са овим проблемима смо се изборили, али никако да ријешимо горући проблем лоше координације са Aгенцијом за статистику БиХ и Федералним заводом за статистику. Много времена трошимо на побољшање координације са овим институцијама. Да би били урађени статистички подаци на нивоу БиХ, ентитетске статистике треба да раде по заједничким методологијама и стандардима. То није спорно, али за низ активности и пројеката имамо различита мимоилажења, а на њихово објашњење трошимо пуно времена. Некада се договоримо о неким пројектима, а за неке пројекте и не постигнемо договор.

ГЛAС: Колико надлежне институције из РС помажу рад Завода за статистику РС?

ЧИЧКОВИЋ: Задовољни смо односом институција из РС према Заводу за статистику РС, прије свега, са Владом РС која има разумијевања за наш рад. Влада Српске је препознала Завод као једну важну институцију, која је неопходна за доношење великог броја докумената, политика и стратегија.

ГЛAС: Колико износе издвајања Владе РС за рад Завода за статистику?

ЧИЧКОВИЋ: Влада РС је у 2012. години за рад Завода издвојила нешто више од четири милиона КМ. Највећи дио ових средстава потрошен је на бруто плате запослених, односно 3,2 милиона КМ. Влада РС је у идућој години, поред издвајања новца за рад Завода, планирала 13 милиона КМ за спровођење пописа становништва.

ГЛAС: Колико Завод има радника? Да ли је број запослених довољан с обзиром на обимност посла који обављате?

ЧИЧКОВИЋ: Завод за статистику РС прије 20 година имао је 17 запослених, а сада броји 125 радника, од чега је око 80 одсто високообразованих. Према процјени међународних експерата, број запослених није довољан и за пројекте које планирамо да спроведемо биће нам потребно још око 300 радника. Поред тога, за попис становништва требаће нам додатна радна снага.

ГЛAС: Завод за статистику РС објављује статистичке податке сваки мјесец о кретању цијена, плата, индустријске производње, робне размјене... Како на основу ових показатеља оцјењујете стање у привреди Српске?

ЧИЧКОВИЋ: Завод за статистику РС је ризница података. У овој години биљежимо негативне стопе раста, а у првом кварталу имали смо негативну стопу од минус 0,9 одсто у односу на исти период 2011. године. Такође, и у другом кварталу задржана је негативна стопа раста од минус 0,3 одсто. Према процјенама, очекујемо да ће стопа раста у трећем кварталу бити слична кретању из другог квартала.

ГЛAС: Завршен је пробни попис становништва. Да ли је попис показао све недоречености постојећих методолошких и осталих ставки на пописницама?

ЧИЧКОВИЋ: Задатак пробног пописа био је да покаже недоречености на пописницама. Међународни мониторинг оцијенио је да је попис успјешно спроведен. Пробни попис показао је неке мање организацијске недостатке, те велике недостатке када је у питању формулација појединих питања у пописницама. Има одређених слабости које је потребно поправити и за то је потребан озбиљан рад у идућем периоду.

ГЛAС: Колико је значајно да се те недоречености отклоне како би прави попис на прољеће протекао у најбољем реду? Шта се тренутно ради о том питању?

ЧИЧКОВИЋ: Веома је важно да се све недоречености отклоне и да становништво буде добро упознато са пописом. Јавна кампања треба да буде максимално добра и правовремена, те да становништво упозна са питањима. Питања треба да буду јасна и пописивачима. Претходне седмице завршили смо контролни попис, који има задатак да спроведе контролу обухвата пробног пописа и самог садржаја, те квалитета одговора на питања. У току су припреме за обраду података и крајем децембра имаћемо завршену обраду података кроз контроле. Послије тога анализираћемо цјелокупне податке, те унаприједити методолошка објашњења и садржај пописница.

ГЛAС: Да ли ће све бити урађено до прољећа, када је планиран општи попис?

ЧИЧКОВИЋ: До сада све активности теку планираном динамиком и надамо се да ће све недоречености бити отклоњене до прољећа.

Важност података

ГЛAС: Колико су уопште за РС важни сви подаци које Завод објављује?

ЧИЧКОВИЋ: Економска политика Српске никако не би могла бити урађена без статистичких података. Влада РС користи све податке Завода и тражња за статистичким подацима је све већа. Поред Владе РС, статистичке податке траже и појединци, као и многа лица из иностранства, те међународне институције, јер статистички показатељи представљају подлогу за доношење докумената, смјерница за развој, те политике развоја одређене области.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.