Четири шампиона у кући Тодовића

ФОЧA - Дугогодишњи карате тренер Љубо Тодовић из Фоче поносан је што су кћерке Драгана, Бојана и Милица кренуле његовим стопама, а посебно због тога што су га на том путу престигле.

Љубо има разлога да буде поносан и као тренер и као отац. Он је проглашен за најбољег спортског тренера у општини Фоча, а његова средња кћерка Бојана најбољом каратисткињом и уједно спортистом године, док је најмлађа Милица најперспективнији такмичар у цијелој општини. Свако признање, када су у питању Тодовићи и њихови резултати, сасвим је оправдано и заслужено.

То доказују чињенице, почевши од Милице, која је само у претходној години освојила 33 медаље и то 17 златних, 13 сребрних и три бронзане. Ова тринаестогодишња дјевојчица је и актуелни првак Српске у борбама до 42 килограма, а друга у катама, док је побједница КУП-а Републике Српске у борбама и катама.

Као члан репрезентације РС на прошлогодишњем Свјетском првенству у Каорлу код Венеције освојила је бронзану, а у борбама златну медаљу. Иако је отац Љубо уједно и њен тренер, Милица каже да је, када уђе у салу и обуче кимоно, она само такмичар, не и кћерка.

- Задовољна сам досадашњим резултатима, за које сам напорно радила и уложила доста труда. И даље ћу вриједно тренирати и трудити се да успијевам на свим такмичењима - самоувјерена је Милица, која до сада има преко 100 медаља.

Још када је имала четири године направила је своје прве карате кораке, а данас је већ премашила и сестре и оца са медаљама.

Бојана, која има 21 годину, освојила је више од стотину медаља, највише златних. У 2008. години постала је члан репрезентације РС и наступила на четири међународна такмичења, а посебно је поносна на бронзу, коју је освојила на Свјетском првенству у Венецији. Успјешан је и студент Грађевинског факултета у Београду, али јој је и даље, како каже, карате на првом мјесту.

Љубина најстарија кћерка Драгана, која има 22 године, такође је врло успјешна и запажена каратисткиња, али је сада више посвећена завршавању Факултета организационих наука у Београду.

Иза свих успјеха стоји њихов рад, труд и јака воља, али и сам Љубо, као отац и тренер. Он је као средњошколац почео да се проналази у каратеу, а као студент да напредује и осваја бројне награде широм бивше Југославије. Данас је мајстор каратеа, црни појас четврти дан.

Каже да је осамдесетих година дошао у Фочу и постао тренер, учећи и изводећи генерације и генерације, за које је и дан-данас много везан. Поред љубави према кћеркама, од којих свака бар за сад има црни појас први дан, на другом мјесту је љубав према каратеу.

- Иако су оне моје кћерке, ништа се не разликује мој третман према њима од третмана према осталој дјеци. Да бисте били добар каратиста потребна је јака воља, систематичан, напоран и стручан рад. Ко то све сједини, имаће добре резултате и биће први - прича Тодовић.

Својим кћеркама развио је такмичарски дух и тежњу ка фер игри, а како каже, када га у нечему не послушају, казна им је да им нема тренинга, што им најтеже и падне. Кад их посматра на такмичењима, Љубо каже да тада искључи родитељску улогу, али када побиједе и освоје медаље, он има разлог за двоструко задовољство.

Некад и сад

Љубо Тодовић је успјешан тренер каратеа већ тридесет година. Према његовим ријечима, вријеме и начин у којем и на који је он тренирао много се разликују од данашњих. Истиче да се некада тренирало грубље, без заштитника и рукавица, али полазници су тада имали јачи мотив од данашњих.

- Данас су услови за рад модернији, али проблем је што се овом спорту не посвећује довољно пажње и све је мање и мање ентузијаста - истиче Тодовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.