Чекaју, a Дрaгaн неће доћи

Када је угледао да се даве двоје непознате дјеце, Драган за њима скочио иако није био вјешт пливач... Жеља да другоме помогне код њега увијек била јача од свега другога, рекла Драганова супруга Дијана Циган

ЧЕЛИНAЦ - Иако је од посљедњег испраћаја Драгана Цигана, који се 22. јула утопио на плажи Језоло у италијанском граду Ронкаде спасавајући двоје дјеце, прошло два дана, у његовој породичној кући свијећа се не гаси. Супруга Дијана, кршећи прсте, прима госте који се из часа у час смјењују с намјером да је уз коју ријеч охрабрења утјеше. - Још не вјерујем у ово шта нам се десило, а знам да је истина. Чекам га, а знам да неће доћи - прича дрхтавим гласом Дијана. Драганова сестра Зорица, која му је у Италији, уз зета Свету, била највећа подршка, гледала је како јој у морским таласима нестаје брат. Од шока још увијек готово не проговора. Само кроз зубе проциједи понеку ријеч. - Позвао ме је у недјељу, нешто прије подне, и рекао: “Јој, Мико”, тако смо једно друго звали, “ја више не могу без вас. Долазим бродом 4. августа да вас видим, а ако ме ухвате без папира нека раде шта хоће”. Шест сати касније јавили су ми трагичну вијест, која ме је срушила - прича Дијана, истичући да је и раније имала много разлога да буде поносна на свога мужа. Кћери, десетогодишња Милица и четворогодишња Маријана, Маша како је из миља сви у породици ословљавају, ноћу у сну зову оца. - Боље душе од свог Мике нисам у животу срела. Био је добар и син и муж и отац и друг и комшија. Увијек је био спреман другима да помогне и тако је и живот свој дао. Ја њега потпуно разумијем. Када је угледао да се даве двоје непознате дјеце, помислио је на своју дјецу, и скочио, иако није био вјешт пливач. Жеља да помогне другоме увијек је код њега била јача од свега. Увијек је имао само племените намјере. Само не знам зашто и њему Бог није помогао да и он остане жив својој дјеци - пита се Дијана, наглашавајући да је цијела породица дисала једним плућима. На Драгановој сахрани, која је обављена у родном му селу Бранешци, окупило се више хиљада комшија. Дошло је неколико стотина његових земљака који раде у Италији, али и на десетине италијанских новинара. Храброст овог племенитог младића данима је у центру интересовања италијанских медија, који не пропуштају прилику да нагласе да је Драган од сигурне смрти спасао двоје дјеце од седам и десет година и да су њихови родитељи, Барбара Таскин и Матео Бјанка, покушајем бијега са лица мјеста бацили сјену на тај изузетно хуман чин. Иако је плажа била крцата купачима, осим Мароканца Рахида Хоумиа, који је успио испливати, нико није ни покушао помоћи несташној дјеци. - Драган је након одслужења војног рока задржан у рату. У размаку од само четири мјесеца, 1995. године, умрли су му и отац и мајка. Иако смо били млади, ја сам имала тек 17, а он 19 година, одлучили смо да се 2. децембра те исте године вјенчамо, како се у његовој породичној кући ватра не би угасила - кроз плач прича Дијана. Живјели су једно вријеме од надничарења и пољопривредних приноса остварених на скромном породичном имању. Драган је потом добио не баш сигурно запослење у челиначкој кречани, која је била у проблемима. У жељи да својој породици створи подношљиве услове за живот, 1999. године одлучио је да оде у Италију, гдје је радио као грађевинац. - Све то вријеме, које је провео у Италији, водио је рачуна о нама, често долазио и на себи штедио да би нама више остало. У посљедње вријеме италијанске власти пооштриле су мјере према страним радницима, па му нису продужили боравишна документа. Зато, кући није могао доћи од 19. новембра прошле године. Кад ме је звао посљедњи пут, рекао је: “Мико, ићи ћемо и на море да се мало одморимо”. Никада раније нисмо ишли нигдје на одмор и он је желио да што дуже будемо заједно. Ето, то му је била и посљедња жеља. Са том жељом он је отишао у гроб, а ми без њега сада смо као обезглављени - казује Дијана. Породично имање Цигана у Бранешцима више је него скромно. Располажу са мало земљишта, тако да ни стоку не могу држати. Овој породици, коју је трагедија задесила у најтежем тренутку, много шта хитно треба. Б. МAКСИМОВИЋ ПОМОЋ - Не знам како ћу и књиге својој Милици купити, која ће на јесен у пети разред поћи, а камоли шта остало - рекла нам је забринута Дијана. Непосредно након Драгановог херојског чина, и у Италији и у завичају многи су се огласили да ће помоћи породици која је изгубила јединог храниоца, човјека који је спасавајући непознату дјецу, своју оставио без оца. Aли, нажалост, конкретна помоћ још није стигла ни са једне стране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.