Фото: Агенције/Глас Српске
Православни вјерници данас прослављају Божић, успомену на дан рођења Исуса Христа, као један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћанских празника.
Вјерници се на Божић традиционално поздрављају са "Мир Божји, Христос се роди - Ваистину се роди".
Код Срба се Божић и празници повезани са њим прослављају најсвечаније и обилују лијепим обичајима, који вријеме од неколико недјеља око Божића чине најљепшим и најсвечанијим периодом у цијелој календарској години.
Божић је празник рађања новог живота, празник дјеце и дјетињства, родитељства - очинства и материнства, који је код Срба украшен најљепшим вјерским обичајима и обредима, који се своде на то да се умоли Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.
То је изражено у народној здравици и молитви о Божићу: "Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дјечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, у тору и обору!"
Божић, заједно са Васкрсом, представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.
Такође, Божић означава тренутак када се Бог јавља у тијелу као човјек, што је један од централних догађаја хришћанске вере, јер Бог постаје човјек да би човјека вратио Богу.
Христос је, према јеванђељу, рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звијезда зауставила изнад пећине код Витлејема.
Богородица Марија је, у пећини у Витлејему, повила у сламу малог Исуса и поклонила му се као Богу.
Звијезду су 40 дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелхиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звијезда, поклонили су се дхетету као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља".
Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка дјеца до двухе године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус.
Тада је убијено, према јеванђељу, 14.000 деце, али је света породица пребјегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.
У порти Саборне цркве Христовог Рођења, у Витлејему, налази се пећина-параклис гдхе се чувају мошти 14.000 "витлејемских младенаца које крвожедни цар Ирод поби не би ли међу њима убио и Богомладенца Христа”.
Христово рођење означава почетак дјела спасења човјечанства од гријеха и смрти, које ће се испунити Његовим страдањем и Васкрсењем.
"А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога" да спасе род људски, пише у јеванђељу. И кад се испуни девет мјесеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Марији у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надени му име Исус".
Рођење Христа, такође, симболизује долазак свјетлости у свијет који је био у тами грухеха и зато се у богослужењима Божић назива и "празником свјетлости".
Христос се рађа у пећини, у сиромаштву, показујући да су смирење и љубав основне хришћанске врлине.
СПЦ слави Божић три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.
Божић је увијек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тела.
На Божић ујутро, прије свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.
У храмовима се чита посланица архијера Српске православне цркве.
На свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама.
Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.
Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница. Укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.
Божић је породични празник, па се на дан Божића не иде у госте. Изузетак је једино положајник. Положајник је обично је то дијете или особа блиска породици. Он честита Божић укућанима ријечима „Христос се роди“, а укућани одговарају „Ваистину се роди“.
Према предању на Божић треба започињати послове. Неки обичаји кажу да треба радити управо онај посао који је био нарочито тежак претходне године, како би ове године лијепо текао.
Ко све слави
Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике