Божић празник мира и љубави

Божић је најрадоснији хришћански празник. То је празник мира и љубави који се слави три дана, светковина окренута миру и породици.

Божићни празници заузимају централно мјесто у српском календару, а неколико дана око Божића чине најљепши и најсвечанији период у цијелој години.

Два најзначајнија и обичајима најбогатија празника су Бадњи дан и Божић.

- Обичаји везани за Бадњи дан и Божић међусобно се прожимају и чине јединствену и недјељиву цјелину. Тако се често у народу за неке повезане и неодвојиве ствари говори да су "као Бадњи дан и Божић" - прича савјетник у Музеју савремене умјетности РС Владимир Ђукановић.

Да би човјек спремно дочекао овај празник мира и љубави, очишћен од гријеха и мржње, припрема се постом који траје шест седмица, мири се са свима и причешћује.

У периоду од Никољдана до Савиндана обичај је да се весели и радује, да у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење, људи се мире, праштају једни другима. 

Традиција и обичаји

Српски народ данас слави Божић уз бадњак, сламу, чесницу, јагњеће или прасеће печење, положника и низ других традиционалних обичаја.

Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, сина Божијег, спаситеља свијета. То је празник рађања новог живота, празник дјеце и дјетињства, родитељства, очинства и материнства. Код Срба Божић је украшен најљепшим вјерским обичајима и обредима који имају циљ да умоле Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Народ данас прије ручка изговара кратку молитву "Дај, Боже, здравља и весеља овом дому, нека нам се рађају здрава дјечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећа имовина у пољу, тору и обору".

Један од најљепших обичаја код српског народа је традиционално мирбожење с тежњом да се одржи мир, спријечи омраза и прекине завада међу људима.

- Божић је дан када треба да влада мир, па се на тај дан мирбоже они који су у завади. У самом божићном поздраву "Мир божији, Христос се роди" садржана је порука мира, људскости, вјеровања, толеранције, повјерења - каже Ђукановић и додаје да се том приликом људи љубе и рукују.

Туциндан

Два дана пред Божић, 5. јануара, обиљежава се Туциндан и тада почиње традиционална централна прослава. Тога дана се коље и припрема печеница за божићну трпезу која треба да буде богата и разноврсна. На тај дан, по народном предању, дјецу не треба тући, јер ће цијеле године бити неваљала и боловаће од чирева.

Бадњи дан

Посљедњи дан шестонедјељног поста и дан уочи Божића, 6. јануар, назива се Бадњи дан. Рано ујутро, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак.

- Бадњак не може бити било какво дрво, то је најчешће цер или храст. По бадњак у шуму иду само мушкарци, сијече га домаћин прије изласка сунца. Дрво се не смије додирнути голом руком, па онај ко га сијече носи рукавице. Прије самог сјечења потребно је зажељети бадњаку срећан празник и замолити га да донесе сваку срећу и напредак. Бадњак се увијек сијече са источне стране и треба га оборити са три ударца сјекиром - појашњава Ђукановић и додаје да се по доласку из шуме бадњак оставља уз зид куће, а са првим мраком уноси у кућу и ложи на огњишту.

На тај дан жене у кући мијесе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић. На Бадњи дан се пости и углавном се једе риба, пасуљ пребранац, суво воће и пече хљеб који ће бити на столу све до Богојављења. Обичај је да се тога дана ништа не износи из куће.

Бадње вече

Бадње вече практично спаја Бадњи дан и Божић. Увече када падне мрак домаћин у кућу уноси бадњак, сламу и печеницу. Бадњак се ставња на огњиште да гори до јутра, по узору на пастире из Витлејема који су заложили ватру у пећини након Христовог рођења.

- Док бадњак гори, у кући неко мора бити будан или сви укућани сједе уз ватру и пјевају духовне пјесме. Ово се назива бдијење па се сматра да је од ријечи бдење настао и назив бадњак. Прије самог спаљивања бадњак треба да се дарује како би му се указало поштовање. У новије вријеме практикује се и колективни бадњак, када становници једног села иду заједно у шуму и заједнички спаљују бадњак испред цркве или на неком централном дијелу села - прича Ђукановић.

Послије бадњака у кућу се уноси слама за спомен да је Исус лежао на слами и разастире се по цијелој кући. Домаћица у сламу под столом гдје се вечера ставља разне слаткише, најчешће орахе, бомбоне, љешнике и јабуке, те ситне поклоне и играчке које дјеца траже при том пијучући као пилићи.

- Мислило се да се овом радњом омогућава да кокошке боље носе јаја. Како је јаје симбол плодности, тако се и слама користи као реквизит у магији плодности - појашњава Ђукановић.

Печеница се уноси на ражњу, обично је двојица носе између себе и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад ријечима: "Добро вече, срећно Бадње вече". Домаћица посипа печеницу и домаћина пшеницом и зоби одговарајући: "Добро вече! Честити ви и ваша печеница".

Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани се сви заједно помоле Богу, очитају молитве које знају, честитају једни другима празник и сједају за посну трпезу.

Божић

Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота. То је празник цијеле породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу.

На Божић, 7. јануара, прије свитања звоне сва звона на православним храмовима, а домаћини и сви укућани облаче најсвечанију одјећу и одлазе у цркву на јутарњу и божићну литургију. Послије службе у цркви се прима нафора и то је прва храна која се узима на божићно јутро. Људи се поздрављају ријечима "Христос се роди" и отпоздрављају са "Ваистину се роди". Код српског народа је традиција да се тако поздравља од Божића па све до Богојављења.

Рано изјутра на Божић долази у кућу неки од рођака или комшија да честита празник и пожели сваку срећу. Прва особа која уђе у кућу на Божић зове се положник.

- Положник је увијек мушка особа, одрастао мушкарац или дијете. Приликом уласка у кућу увијек мора прво закорачити десном ногом, јер се ова страна сматра срећном. Затим честита Божић и посипа пшеницом кућу и све укућане. Домаћица му исто узвраћа, а затим прилази огњишту, џара по ватри и изговара: "Колико варница, толико овчица, колико варница, толико пчелица, колико варница, толико јагањаца" и слично. При одласку положнику се дарују најчешће чарапе, мало хране и пића - прича Ђукановић.

Након доласка са јутарње литургије и обреда са положником, укућани сједају за трпезу са мрсном храном. Када сви стану за сто, домаћин упали свијећу, узима кадионицу, окади икону, кандило и све присутне, па преда неком млађем да окади цијелу кућу. Чита се "Оче наш" и ломи чесница. У неким крајевима обичај је да укућани прије ломљења чеснице обиђу три пута око стола, при том се огледајући у смјеси направљеној од меда и масти. Вјеровање каже да онај ко се не види у тој смјеси неће дочекати сљедећи Божић.

Други дан Божића се проводи у свечаном, тихом домаћинском расположењу и посјећују се најближи пријатељи и родбина, а у црквама се служи литургија захвалности Богородици.

Свети Стефан

Трећи дан Божића је Стевањдан или Свети Стефан, који је прва крсна слава по Божићу и Новој години. Овај дан представља дан општег мирења и праштања и тада се износе остаци сламе и бадњака из куће.

Празновање Божића за многе Србе не завршава се Стевањданом већ "малим Божићем", који се назива и Српска нова година, а празнује се 14. јануара. На тај дан слави се и Свети Василије Велики.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.