Божић - долазак Бога на земљу

Божић је најсветији хришћански празник, то је дан рођења најсветијег дјетета у историји човјечанства, који означава долазак Бога на земљу. Његова мисија је спасење људског рода и представља испуњење обећања да Бог неће напустити човјека, већ ће му послати Спаситеља.

Католичка црква, као и неке помјесне православне цркве (које користе нови календар), славе Божић 25. децембра. Међутим, цркве које користе јулијански календар славе га 7. јануара, јер по истом то одговара 25. децембру. Божић је у многим државама свијета вјерски, али и државни празник. Будући да у Новом завјету не стоји када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић. У првом периоду историје хришћанске цркве Божић и Богојављење су прослављани у исти дан, а празник је назван Епифанија. Божић је почео да се слави у Риму у четвртом вијеку 336. године. Зимске светковине су се славиле у многим културама, углавном зато што је било мање пољопривредног рада током зиме. Из вјерског угла, Васкрс је био важнији у црквеном календару, а Божић је био мање важан. Неке од свечаности које су вјероватно послужиле као својеврстан модел Божићу биле су римски празници Сатурналија и Рођење непобједивог сунца (славило се 25. децембра), као и скандинавски празник Џуле. Тако је и прослава Божића стигла до 21. вијека, шаренолика колико се само може замислити. Иако хришћански празник, божићним чаролијама данас не одолијевају ни други вјерници, али ни они који вјеру не практикују.

Исусово рођење

Према Библији, Исус Христос је Син Божји, којег је родила Дјева Марија благодаћу Светог духа у граду Витлејему. Послије Благовијести, Марија је била заручница сродника Јосифа. Цар Август заповједио је пописивање становништва па су Јосиф и Марија из Назарета кренули у Витлејем. Због гужви нису могли наћи мјесто у свратиштима па су на крају завршили у пећини пастирској или штали, гдје се Исус родио. Анђели су пастирима дојавили вијест о Исусовом рођењу, па су први видјели дијете. Послије је звијезда репатица довела мудраце, света три краља, до Исуса. Овај призор рођења Спаситеља приказан је у бројним умјетничким дјелима.

Најрадоснији празник

Прослава Божића за Србе, Русе и припаднике Јерусалимске патријаршије почиње тачно у поноћ између 6. и 7. јануара. Сматра се да је на истоку слављење Божића први увео свети Василије Велики у Кападокији. Сљедују га свети Григорије Богослов, који га у Цариград уводи 379. године, и свети Јован Златоусти, у Антиохији 386. године. Током петог вијека, готово све цркве широм васељене прихватају слављење овог хришћанског празника. Божићне празнике православни Срби, Руси, Грци, као и Бугари, прослављају са примјетним разликама. Литургијски и молитвени дио славља у цркви је исти, с тим што се Грци држе новог, грегоријанског, а Срби и Руси старог, јулијанског календара. Тако Грци славе Божић 25. децембра, а Срби и Руси 7. јануара. Дужина божићног поста (шест седмица) иста је код ова три православна народа, као и прописи о начину исхране које у те дане треба поштовати.

Симболи Божића

Прославу најрадоснијег хришћанског празника прате најљепши вјерски обичаји и обреди. Симбол Божића је слама, која представља јасле у витлејемској пећини у које је положен новорођени Исус, а затим новчићи који у слами симболишу злато које је даровано Исусу. Ораси у слами и у ћошковима собе симболишу да Бог влада на све четири стране свијета, док кађење куће представља симбол смирне и тамјана који су, такође, даровани Христу. Поред ових симбола, прославу Божића обиљежава и положајник, односно гост на Божић, а најчешће је то мушко дијете или младић, јер по ријечима Спаситеља: "Ко прими дијете у име моје, мене прима." Зато се положајник прима као сам Господ - који својим рођењем у све домове људске доноси мир и добру вољу. Неизоставни симбол Божића је и бадњак, који представља гране којима је заложена ватра по Исусовом рођењу. То је и симбол Исуса Христа, који је у напону своје снаге, силом свога божанства, раскинуо ланце ропства гријеху, препородио човјека и у њему разбуктао пламен љубави према добру, врлини - према Богу, највећем добру, омогућивши му спасење од гријеха, зла и вјечне смрти - смрти духовне, као што и млад церић, односно храстић, силином својом разбуктава ватру на огњишту, а јарким пламеном својим обасјава све ћошкове домова наших. Чесница са новчићем сматра се важним обредним колачем. Када буде печена, износи се на сто, на којем је већ постављен божићни ручак. Чесница се ломи на онолико дијелова колико има укућана. Онај ко добије дио чеснице у којој је новчић, по народном вјеровању, биће срећан цијеле године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и сједају за трпезу.

Дародавци

Божићни обичај је да људи међусобно једни другима нешто дарују. Често су поклони приписани лику званом Дједа Мраз, Божић Бата или Свети Никола. У доста се земаља свијета Никола и Дједа Мраз доживљавају као двије различите особе. Тако је рецимо у државама Балкана гдје на празник (породична слава у Србији - Никољдан) Свети Никола од 6. до 9. децембра дјеца налазе поклоне у својим чизмама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.