Фото: Божана Симатовић у киоску живи и ради
ПРИЈЕДОР - Божана Симатовић (47) једини је становник Приједора, а можда и ширег окружења која живи и ради на свом радном мјесту у киоску.
Будући да је морала да изађе из стана јер није могла да плаћа режијске трошкове, своје ствари је преселила у приземље зграде у улици Саве Ковачевића гдје три мјесеца самостално држи киоск.
- Радим 15 сати дневно, а онда се са сином повучем у други дио киоска који нам је однедавно постао кућа. Страхујем понекад ноћу, али умор ме брзо савлада тако да и не знам кад прије сване да опет почиње нови радни дан - прича Божана.
Све би то било и разумљиво да је ријеч о повременом боравку у киоску, међутим Божани и њеном четрнаестогодишњем сину ово је једини дом.
- Мајка ми пошаље ручак, код пријатељице одем да се окупам, овдје син учи и то је наша стварност - прича Божана додајући да се до сада није никоме обраћала за помоћ јер је сматрала да она има снаге и да све може да издржи, те да није најугроженија.
A да је судбина није нимало мазила потврђује и чињеница да је од када се удала 1986. увијек била подстанар, 2002. године напустио супруг, који је отишао у свијет да се снађе и није се вратио, а 2004. године је обољела од карцинома дојке.
- И то сам некако пребродила, шест година је трајала борба, али и она још тежа да уз помоћ стручних лица сину повратим снагу и вјеру у људе и у живот. Вјерујте није било нимало лако, у свему томе он је одрастао и осјећао да је напуштен - прича Божана.
Каже да је све доскора вјеровала и у себе и у људе, а сад све мање. Не желећи никога да оптужује каже да је заједно са кумом отворила киоск, али да су све кредитне обавезе остале да их Божана плаћа.
- Моји расходи су око 1.000 марака са свим кредитима, тако да не знам како ћу све да издржим. Дође ми да се убијем, а онда ме нешто врати јер не желим да кукавички напустим све - каже Божана.
И док мајка по цијели дан продаје штампу и другу робу, син иде у школу, да би се увече састали као свака мала породица око вечере, телевизијског програма и домаћих задатка. Све као у сваком другом дому, али овога пута у киоску.
Божана има и кћерку коју је дала на издржавање сестри и зету. Они живе у иностранству и финансирају кћеркине студије. Каже да ће, ако буде имала снаге, наставити започету градњу своје куће на родитељском имању.
- Свако јутро носим терет, слажем штампу и осталу робу, а морала бих да живим сасвим другачије јер моја болест често има рецидиве. Не жалим што се толико мучим, јер желим да моја дјеца имају бољи живот - истакла је Божана
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.