„Босиљковање 2026“ окупило више од 500 учесника из пет земаља

ДЕРВЕНТА - Више од 500 учесника, фолклорни ансамбли из пет земаља и богат програм игре, пјесме, народних ношњи и традиционалне хране обиљежили су 31. Међународни фестивал фолклора „Босиљковање 2026“, који је од четвртка до недјеље одржан у Дервенти. Завршница фестивала уприличена је вечерас концертом на којем су се представили домаћини и њихови гости, потврђујући да фолклор превазилази границе и повезује људе различитих култура.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• У Дервенти је одржан 31. Међународни фестивал фолклора „Босиљковање 2026“, са више од 500 учесника.
• Наступили су ансамбли из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Хрватске, Мађарске и Молдавије.
• Програм је обухватио игре, пјесме, народне ношње и традиционалну храну, а ансамбли су се представили и у Добоју.
• Фестивал је у календару међународне организације ЦИОФФ, која се бави очувањем и промоцијом традиционалне културе и фолклора.
• Организатор је КУДМ „Босиљак“, а планови за наредни период укључују гостовања у Мађарској, Србији и Шпанији.

У организацији Културно-умјетничког друштва младих „Босиљак“, овогодишње „Босиљковање“ окупило је ансамбле из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Хрватске, Мађарске и Молдавије, уз учешће домаћина и гостију из других крајева. Током четири фестивалска дана учесници су публици представили богатство народног стваралаштва, а програм је, осим наступа у Дервенти, обухватио и представљање ансамбала у Добоју, пише Derventa Cafe.

Наградићева: Фестивал окупља традицију на једном мјесту

Руководилац КУДМ-а „Босиљак“ Стана Наградић истакла је да је овогодишње издање протекло у најбољем реду, уз реализацију свих планираних садржаја и долазак гостију из различитих земаља.

– Закорачили смо у четврту деценију и могу рећи да све тече лијепо. Ово је један диван догађај, сви планирани гости су овдје, а сви садржаји који су требали да се одрже реализовани су на најбољи могући начин. Програм смо започели у четвртак, а вечерашњим концертом затварамо „Босиљковање“. Настављамо да радимо, његујемо своју традицију, путујемо и дочекујемо госте, рекла је Наградићева.

Посебно је нагласила значај фестивала, који се налази у календару ЦИОФФ-а, међународне организације која се бави очувањем и промоцијом традиционалне културе и фолклора.

– „Босиљковање“ је тренутно једини фестивал у Босни и Херцеговини који има тај статус. Вољела бих да их буде много више, јер је овај фестивал од великог значаја за Републику Српску, Дервенту и наш народ уопште. Важно је да сваке године на једном мјесту окупимо традицију, омогућимо људима да уживају у њој, да је виде и осјете. Ово је заиста један диван културни догађај, поручила је Наградићева.

Пред „Босиљком“ су и нови изазови, а планови за наредни период обухватају концерте до краја године, гостовања у Мађарској и Србији, као и одлазак у Шпанију наредне године. У плану је и ново издање „Босиљковања“ са неколико иностраних ансамбала, прољећни концерти, припрема нових кореографија и обнављање фонда народних ношњи.

Жунић: Фолклор је завјет који смо добили из прошлости

Градоначелник Дервенте Игор Жунић оцијенио је да је „Босиљковање“ један од највећих културних догађаја у граду и један од најзначајнијих фестивала фолклора.

– Ово је једно предивно дешавање. Угостили смо госте из различитих земаља, чак и из далеке Молдавије, који су имали прилику да упознају наш град и наше обичаје. Увијек кажем да је фолклор нешто много више од игре и пјесме. То је завјет који смо добили из прошлости и који треба да његујемо за будућност, за нашу дјецу и унуке. Дервента то његује и вјерујем да ћемо наредне године дочекати још више гостију и имати фестивал који ће бити велики као и до сада, истакао је Жунић.

Чланица „Босиљка“ Тања Билић подсјетила је да је овогодишње фестивалско издање окупило више од 500 учесника, те да је традиционални програм обухватио и изложбу хране и народних ношњи.

– Сваке године имамо традиционалну изложбу хране, на којој наши гости, заједно са нама домаћинима, представљају традиционална јела и ношње. И кроз тај вид представљања сваког друштва чувамо традицију и учимо млађе чланове како је некада било, како су наши преци живјели и шта су нам оставили у насљеђе, објаснила је Билићева.

За госте из Молдавије, Тину и Валерију, боравак у Дервенти био је посебно искуство. Нису криле одушевљење домаћинима и градом, истичући да им се допада атмосфера фестивала, као и сличности између њихове културе и традиције балканских народа.

Народне ношње чувају причу о поријеклу и обичајима

Разноликост фолклорног насљеђа посебно се огледала у народним ношњама, које су за многе учеснике много више од костима – оне представљају причу о поријеклу, начину живота и обичајима краја из којег долазе.

Радмила Вуковић из Српског културно-умјетничког друштва „Табан“ представила је ношњу и игре из Биначке Мораве. Објаснила је да ову ношњу красе бројни детаљи, међу којима је карактеристична рецака, док дукати свједоче о некадашњем имовинском стању породице и играчице. Игре овог краја, додала је, прилично су захтјевне и разликују се од фолклорних цјелина других подручја.

Посебну пажњу привукла је и представница културно-умјетничког удружења из Јајца Слава Ружа, чији се ансамбл представио градским католичким играма из овог краја. Са собом су донијели и вриједан дио културног насљеђа – женску ношњу из 19. вијека, за коју наводе да је једини сачувани примјерак те врсте. За њих је ово био први долазак у Дервенту, а утисци о домаћинству и атмосфери фестивала били су позитивни.

Ненад Тривуновић из Центра традиционалне културе и умјетности „Коста Брашић“ из Бачке Паланке представио је ношњу западне Славоније и игре тог подручја. Говорећи о томе шта га је привукло фолклору, издвојио је дружење и љубав према игри, али и утицај учитељице која га је заинтересовала за ову врсту умјетности.

О значају очувања традиције говорила је и Анастасија Бјелић из КУД-а „Крњин“ из Добоја, чији ансамбл изводи српске игре и пјесме из Сарајева. Истакла је да је посебно лијепо на једном мјесту видјети људе и културе из различитих крајева Европе.

– Важно је да чувамо оно што је наше и што нам припада, али и да се дружимо, играмо и пјевамо, јер нас то повезује. Годинама наступамо на „Босиљковању“ и имамо дивну сарадњу са „Босиљком“, као и са другим друштвима из Републике Српске и окружења, рекла је Бјелићева, која је члан свог друштва већ 11 година.

Свој допринос представљању славонске традиције дала је и Ана Лучић из Културно-умјетничког удружења „Брод“ из Славонског Брода. Представила је славонску радну ношњу, какву су некада носиле жене одлазећи на пољске радове, те најавила наступ са пјесмама и плесовима Славоније кроз кореографију „Коло воде пославке дјевојке“. Фолклором се активно бави око 13 година, док је љубав према ношњама развила још у дјетињству.

Домаћини наступили у четири ансамбла

За домаћине, међутим, наступ пред својом публиком носи и посебну одговорност. Вања Асентић из „Босиљка“ истакла је да су четири фестивалска дана била напорна, али испуњена љубављу и посвећеношћу.

– Када наступамо у свом граду, имамо највећу одговорност, али и највећу трему. Много труда је уложено у сваки дан и вјерујем да ће се све то исплатити вечерашњим концертом. „Босиљак“ се представља кроз четири фолклорна ансамбла – дјечију групу, други ансамбл, извођачки ансамбл и ветеранску групу, односно А плус ансамбл, навела је Асентићева.

На завршном концерту публика је тако имала прилику да види различите кореографије и ношње, од игара из Врања, Понишавља и ваљевског краја до традиционалних плесова других подручја, уз наступе најмлађих чланова и искусних ветерана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.