Борба за Трговску гору: Непотписани акт подигао прашину

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Борба за Трговску гору: Непотписани акт подигао прашину

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Став да је БиХ истрајна у намјери да докаже да радиоактивном отпаду и истрошеном нуклеарном гориву из Нуклеарне електране (НЕ) "Кршко" није мјесто на Трговској гори, које жели у дјело да спроведе Хрватска, пољуљао је план рада једне од најзначајнијих домаћих агенција у којем нема ни слова о том горућем проблему тик уз границу и заштићено подручје.

Трговска гора је, наиме, упркос упозорењима из БиХ, све ближа томе да постане складиште за радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво из НЕ "Кршко".  Доказ за то су готово свакодневне активности које се на том локалитету, око некадашње касарне Черкезовац, спроводе у Хрватској.

Званични Загреб је власник половине електране у Словенији и обавезан је да преузме половину отпада, због чега спроводи припреме за складиштење.

Истовремено се, с друге стране, у БиХ води борба на неколико фронтова како би се стало у крај томе због, како тврде стручњаци, потенцијалне опасности по живот 250.000 становника у сливу Уне, које је и заштићено подручје.

С тим у вези, у оквиру домаћих институција дуже вријеме функционишу стручни тимови, координациона тијела и други надлежни којима однедавно помаже и групa стручњака из Француске. 

Ипак, другачије свјетло на све то баца приједлог плана рада за 2026. годину Регулаторне агенције за радијацијску и нуклеарну безбједност БиХ на чијем је челу Иван Ласић. У том акту, који је упућен у фазу консултација без потписа на крају, иако је пракса другачија, није нигдје поменута Трговска гора, иако је Ласићев замјеник у Агенцији Емир Диздаревић годинама предсједавајући Експертског тима за праћење стања и активности у вези са проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори.

Са Ласићем нисмо успјели ступити у контакт, а ни на фиксни број Агенције, у којој се према појединим спекулацијама појединцима не дозвољава увид у документа која се тичу управо Трговске горе, јуче се нико није јављао. 

Диздаревић, с друге стране, за "Глас" тврди да, без обзира на то што је и даље замјеник директора, није учествовао у писању плана рада. 

- Да сам ја писао, Трговска гора би имала посебан дио јер је познат мој став и обавезе Агенције. Објекат који Хрватска намјерава да гради је потенцијална опасност за становнике БиХ - поручио је јуче кратко Диздаревић. 

На позиве није одговарао ни Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ чији је ресор један од кровних за то питање. 
Критике на рачун надлежне Агенције којом руководи Ласић упутио је први човјек Удружења "Грин тим" из Новог Града Марио Црнковић који је и члан Експертског тима. Поручио је да мањим дијелом проблема сматра оне који без имало људскости желе населити радиоактивни отпад уз Уну, у односу на оне који могу, требају и законски су обавезни да бране право на живот, а не чине довољно. 

- У плану Регулаторне агенције за 2026. ни једном једином ријечју није поменут случај Трговска гора. Ниједно слово да планирају радити нешто на случају Трговска гора. Боји ли се то неко написати да је кроз посао за који прима плату дужан бранити право на живот? Тешко је рећи да ли се ради о намјерном игнорисању, тихом саучесништву или пуком незнању. Али оно што се види из авиона јесте да овакав приступ више личи на пасивну асистенцију него на одбрану интереса БиХ - рекао је Црнковић за "Глас". 

Огласио се и министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске Бојан Випотник. Подвукао је да је неприхватљиво да тај случај, као еколошка пријетња, није препознат и издвојен као један од најважнијих ризика у 2026.

- Регулаторна агенција има правно обавезујући ангажман у рјешавању проблематике случаја Трговске горе - рекао је Випотник који је додао да су о примједбама и недостацима документа обавијештени министри из Српске у Савјету министара БиХ.

 

Бојазан

Институције Српске и ФБиХ те локални званичници из средина у сливу Уне годинама већ упозоравају на опасности, јер Хрватска жели да отпад, прије свега из "Кршка", довози на Трговску гору. Посебно се упозорава да би одлагањем око 70 одсто потенцијалног негативног утицаја осјетила управо БиХ, те да постоји и оправдана бојазан да би Трговска гора могла од складишта лако да прерасте у трајно одлагалиште.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.