Богатство заробљено у квадратима

САРАЈЕВО – У БиХ живи око 650.000 људи старијих од 65 година који формално располажу имовином вриједном више од 60 милијарди марака, али већина њих истовремено живи на ивици сиромаштва, ослањајући се готово искључиво на пензије од око 700 марака.

Иако генерација старија од 65 година на папиру располаже, условно речено, значајном имовином, њихова стварна финансијска снага је ограничена и највећим дијелом неупотребљива за свакодневни живот.

Ријеч је о "папирнатом" богатству везаном за некретнине које не доносе приход и тешко се претварају у ликвидна средства, што БиХ сврстава међу европске земље с једним од најнижих нивоа стварно расположивог богатства у старости.

Ови закључци произилазе из података Европске централне банке, која у сарадњи са националним централним банкама анализира нето имовину домаћинстава старијих од 65 година. Методологија обухвата вриједност некретнина и финансијске имовине умањену за дугове, чиме се добија реалнија слика укупне економске снаге ове старосне групе.

Према тим подацима, просјечна нето имовина домаћинстава у еврозони износи око 110.000 евра, али су разлике међу државама изузетно велике. У Луксембургу старија домаћинства располажу богатством већим од 700.000 евра, у Аустрији око 300.000, у Белгији око 250.000, а у Њемачкој приближно 200.000 евра. У Италији се богатство старијих домаћинстава процјењује на око 150.000 евра, у Шпанији на око 120.000, док се у већини земаља источне Европе креће између 40.000 и 80.000 евра.

Акумулација

Истраживања показују да су у већини европских земаља домаћинства у којима живе старији од 65 година уједно и најимућнија, јер током радног вијека акумулирају некретнине, штедњу и инвестиције, а у старост улазе са минималним дуговима.

БиХ није обухваћена овим истраживањима, па се њен положај може само индиректно процјењивати на основу структуре власништва над некретнинама, нивоа штедње и висине пензија. Према процјенама демографа, у БиХ живи око 650.000 људи старијих од 65 година.

Истовремено, БиХ спада међу европске земље са једним од највећих удјела становништва који живи у властитој некретнини. Према неким ранијим подацима, девет од десет грађана ове старосне доби посједује стан, кућу или другу непокретну имовину.

Уз просјечну вриједност некретнине од око 100.000 марака, укупна вриједност имовине ове генерације могла би премашити 60 милијарди марака. Према таквим индикативним процјенама, просјечно појединачно богатство становника старијих од 65 година у БиХ креће се између 90.000 и 120.000 марака (45.000 - 60.000 евра), при чему највећи дио чини вриједност једне стамбене некретнине.

У поређењу са европским земљама, то БиХ сврстава у групу држава са знатно нижим нивоом акумулираног богатства у старости – готово двоструко испод западноевропског просјека.

Док се у западној Европи богатство старијих мјери стотинама хиљада евра и укључује комбинацију некретнина, штедње и инвестиција, у БиХ је оно готово у потпуности концентрисано у једном облику имовине, дому у којем пензионери живе.

Економисти указују да је ријеч о такозваном "папирнатом богатству", јер се највећи дио имовине односи на некретнине које не доносе приход и не могу се лако претворити у финансијску сигурност.

Додатну специфичност представља чињеница да је БиХ, као и већина земаља источне и југоисточне Европе, друштво са изузетно високим степеном власништва над некретнинама. Док у Европској унији око 68,5 одсто домаћинстава живи у властитом стану или кући, у појединим земљама источне Европе тај удио прелази 90 одсто.

Модел

Такав модел је дубоко укоријењен и у БиХ, гдје се власништво над некретнином традиционално сматрало најважнијим обликом животне сигурности и породичне штедње. За разлику од западноевропских земаља, гдје финансијска имовина, инвестициони фондови и пензијска штедња чине значајан дио богатства, у БиХ је капитал генерацијама концентрисан у становима, кућама и земљишту.

Због тога велики број старијих грађана формално посједује имовину, али не и финансијску ликвидност. Пензије, које се у просјеку крећу око 700 марака, за већину су једини извор прихода, који највећим дијелом одлази на храну, комуналне трошкове и здравствену заштиту. Простор за штедњу и инвестиције готово да не постоји.

Према ријечима економисте Зорана Павловића, тако се долази до парадоксалне слике. Значајан дио најстарије популације формално уистину посједује имовину вриједну више десетина, па и стотина хиљада марака, док истовремено живи на ивици финансијске сигурности.

– У европским оквирима, БиХ се налази у доњем дијелу љествице по богатству старијег становништва, иза већине земаља Европске уније, али и дијела држава источне и јужне Европе. Управо зато БиХ представља специфичан случај у Европи, земљу у којој су многи старији грађани власници некретнина и условно речено посједују значајну имовину, али истовремено спадају у категорију становништва најизложенијег ризику од сиромаштва – каже Павловић за "Глас Српске".

Појашњава и да на овдашњим просторима, за разлику од неких других, постоји неписано правило да се мора имати нека некретнина у власништву, односно обезбијеђен кров над главом.

- Наша филозофија је, а она важи још од, да тако кажем, Титовог времена, да свако има стан, кућу или викендицу. Али проблем је што нико не размишља о некаквим улагањима и озбиљној штедњи новца. Углавном се живи од остварене пензије. Срећа је само што имамо овако повољно здравствено осигурање - истакао је Павловић.

Додаје и да пензионери у БиХ јесу власници имовине, али је она у највећој мјери заробљена у квадратима стана или куће и не доноси готово никакав озбиљан приход.

– Нажалост, за разлику од својих "вршњака" у развијеним европским земљама, који у старост улазе са комбинацијом некретнина, штедње и инвестиција, већина овдашњих старијих људи ослања се искључиво на скромна мјесечна примања и помоћ породице и онда не треба да чуди што се БиХ налази на самом дну европске љествице по богатству људи који припадају категорији 65 плус – закључио је овај економиста.

Сваки пети старији од 65 година

БиХ је једна од демографски најстаријих земаља у Европи. Процјењује се да у земљи живи између 560.000 и 650.000 људи старијих од 65 година, што чини око петине укупног становништва. Због ниског наталитета и континуираног исељавања младих, удио старијих наставља да расте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.