Богатство надохват руке, а недостижно

Сребреница - Упркос чињеници да Сребреница има огромна природна налазишта руда олова, цинка и боксита, љековиту Губер воду и могућности развоја туризма, те огромна шумска богатства, становници ове општине жељни су посла и живота достојног човјека.

Од скоро 37.000 предратних становника на подручју ове општине данас живи много мање од 10.000 људи, а толико је прије двије деценије било радника. На повратку у Сребреницу више од деценије “радиле су” домаће власти и међународна заједница, али се у том периоду с подручја ове општине иселило више од десет хиљада Срба.

Одборник у сребреничкој скупштини Драгић Глишић, који је и члан оптинске Комисије за буџет, рекао је “Гласу Српске” да је за тешко стање најодговорнија локална власт јер су стизале донације, “али нису транспарентно трошене”.

- Највеће посљедице имали су Срби, који нису имали равноправан приступ средствима из донаторских извора и новцу у општинској каси. Није било договора с представницима мјесних заједница и због тога су се донације дуплирале, те је пружена могућност неким људима да их продају, док они који желе да живе на подручју Сребренице нису добили ништа - рекао је Глишић.

Предсједник мјесне заједнице Подравање Богдан Јовановић истиче да је тренутно стање у том дијелу Сребренице примјер “небриге власти према повратницима”.

- У посљедњих пет година у Подравању није обновљена ниједна кућа. Од 120 предратних домаћинстава сада овдје живи 45 - навео је Јовановић истичући да у тој мјесној заједници углавном живе Срби, те да је мало урађено на обнови порушених кућа и уништене инфраструктуре.

На подређени положај Срба, који чине већину становништва Сребренице, указао је и предсједник мјесне заједнице Крњићи Петко Деспотовић рекавши да се на те просторе још није вратила нити једна од стотину српских породица.

- Не можемо говорити о повратку и заједничкој будућности, када смо годинама свједоци неправде, јер се обнављају бошњачка села, а наша заобилазе - истакао је Деспотовић.

На неравноправан третман повратника српске и бошњачке националности указао је и одборник Славиша Јовановић наводећи примјер да се у Сребреници не поштује одлука о реализацији такса на кориштење природних богатстава.

- Дио новца од такса на руде, минерала и дрвних сортимената, локална заједница треба да улаже у инфраструктуру на подручјима на којима се врши њихова експлоатација. То се не ради и због тога што још нису обновљени путеви до Радошевића, Ратковића, Блажијевића и других српских села, а знамо да донатори неће да обнављају куће на подручјима на којим нису обновљени путеви - рекао је Јовановић.

Живе у сталном страху

Коментаришући чињеницу да Сребреничани и поред огромних природних потенцијала живе тешко или напуштају ове просторе, замјеник начелника општине Ћамил Дураковић је оцијенио да овдје људи живе у сталном страху.

- У Сребреници је евидентна несрећна хипотека из рата. Становници свих националности су у сталном страху, јер се чују поруке са стране, а ми немамо механизме да бисмо могли мијењати амбијент живота у смислу економског опоравка. Сребреница је велики привредни потенцијал, али ми не можемо да утичемо на начин коришћења природних ресурса и на то да се овдје не извози сировина, него готов производ - сматра Дураковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.