Блокиран рад општинског парламента у Гламочу

И Емира Карача и Фадил Ћирић тврде да су они легално изабрани предсједници локалног парламента... Затражена помоћ од високог представника у БиХ Мирослава Лајчака

ГЛAМОЧ - Вишемјесечна политичка превирања у Гламочу кулминирала су осмомјесечном блокадом рада општинског парламента и избором још једног предсједника овог локалног законодавног органа. Тако је ова федерална општина постала вјероватно једина општина у БиХ која има два предсједника. И Емира Карача (СДУ БиХ), која је за предсједника Општинске скупштине изабрана непосредно послије локалних избора одржаних у октобру 2004. године, и Фадил Ћирић (СДA), који је вољом новоформиране скупштинске већине изабран на ту дужност 12. децембра 2008. године, тврде да су легални предсједници локалног парламента. Разлика је једино у томе што Карача и даље сједи у предсједничкој фотељи, обавља своје редовне послове и одбија да преда дужност, док Ћирић обилази око зграде општине, пише писма у Ливно и Сарајево и тражи да му се омогући да на "мирољубив" начин преузиме функцију. Уз то, истиче да је "бивша предсједница смијењена због низа пропуста и противзаконитости у раду у протеклом периоду". Карача маше записником федералног управног инспектора Омера Табака, који је констатовао да "сједница Општинског вијећа Гламоч, на којој је смијењена предсједница Емира Карача, није била легална, јер нису испоштоване законске процедуре за њено смјењивање". Табак је 16. јануара 2008. године боравио у Гламочу, извршио увид у цјелокупну документацију и утврдио да на сједници Колегијума "није било потребне већине за усвајање предложеног дневног реда сједнице на којој је требало да се расправља о смјени Емире Караче". То, другим ријечима, значи да сједница општинског парламента коју је 12. децембра одржала новоформирана скупштинска већина (осам од 15 одборника), а на којој је смијењена Карача, није одржана у складу са законском процедуром. Ћирић витла папиром федералног министра правде Феликса Видовића у коме стоји да "у Општинском вијећу Гламоч постоји потребна већина која може доносити одлуке из члана 13. Закона о начелима локалне самоуправе, укључујући и одлуку о разрјешењу предсједника Вијећа". Карача одбија да Ћирићу преда дужност и да се повуче, тврдећи да је њена смјена нелегална и незаконита. Она и даље сједи у својој канцеларији, али и не покушава да сазове сједницу Скупштине, која, како Ћирић тврди, није одржана још од 26. јуна прошле године. Извјесне недоумице у цио случај унијело је упозорење федералног министра правде Феликса Видовића упућено Ћирићу да "с циљем рјешавања постојеће кризе у општини Гламоч поштује законске одредбе и да никаквим радњама не доводи у питање саму примјену Закона о начелима локалне самоуправе, те да поштује начела демократичности у одлучивању". Огласила се и Централна изборна комисија БиХ. - Избор предсједника општинских скупштина врши се на начин и по процедури која је прописана статутом и пословником о раду општинског парламента. То је у искључивој надлежности општинских скупштина и са тим избором ЦИК БиХ нема ништа - рекла нам је генерални секретар ЦИК-а Божица Бан. Ћирић и његова одборничка група не сједе скрштених руку. Прије два дана затражили су интервенцију кантоналних и федералних власти, а обратили су се за помоћ и високом представнику у БиХ Мирославу Лајчаку. Док се ситуација не разријеши, они ће и даље бојкотовати сједнице општинског парламента. Г. ДAКИЋ Начелник о буџету Начелник општине Раде П. Гверо недавно је изјавио да ће искористити своје законско право и да ће до 31. марта сам прогласити буџет општине за 2008. годину, јер, како каже, Општинско вијеће нема кворум за рад. Он је оптужио осморицу одборника који сада чине скупштинску већину, а који су стали иза Ћирића, да "намјерно опструишу рад парламента и не желе добро ни општини ни народу који у њој живи".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.