Бивши директор школе свједочио о страдању ученика у Калиновику

Сарајево - На почетку суђења генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин против цивилног становништва на подручју Калиновика 1995. године, бивши директор и професор у Основној школи "Љутица Богдан" у Калиновику Митар Сладоје потврдио је да је током гранатирања овог мјеста 3. јуна 1995. погинула једна ученица, док су четири ученика рањена.

"Тог дана је од посљедица гранатирања на лицу мјеста смртно страдала Станислава Копривица, а рењени Јелена Бозало, Душанка Нишић, Давор Марковић и Игор Козомара. Рањену дјецу, који су били моји ученици, видио сам крваве, избезумљене, подеране одјеће у Дому здравља, док Станиславино тијело нисам видио", рекао је Сладоје.

Свједок Тужилаштва БиХ је навео да се овај трагичан догађај десио у суботу, која је нерадни дан, али да су због реализације наставног плана и програма позвали 45 ученика осмог разреда како би им закључили оцјене и дали свједочанства.

"Прва граната је пала на око 200 метара од школе на један стамбени објекат и ту није било жртава. Ученике смо извели у ходник у приземљу школе који је био супротно од правца гранатирања из Бјелимића, гдје смо понекад изводили и наставу. Када смо процијенили да се смирило, одлучили смо да дјецу у групама пошаљемо кући", свједочио је Сладоје.

Он је навео да су се неки ученици састали испред продавнице у стамбеној згради и да су се неки сакрили у хаустор када су чули испаљење гранате из Бјелимића које се, каже, могло чути у Калиновику.

"Друга група ученика кренула је десно од продавнице и тада се чула страшна експлозија. Ја сам истрчао из школе и на мјесту догађаја затекао рањену Јелену Бозало коју сам са њеним оцем однио у Дом здравља. Ту су већ били пребачени остали рањени ученици и ту сам сазнао да је Станислава, која је била ученик генерације, подлегла на лицу мјеста. Убрзо је у близини Дома здравља пала и трећа граната", испричао је Сладоје.

Осим овог страдања ученика, свједок је рекао да је у Школском љетопису, документу у којем су се уносили сви важни догађаји током године, забиљежено да је ученик седмог разреда Мирослав Тошовић, крајем маја 1995. рањен на подручју Потока, на путу према селу Влахоље гдје је живио.

Сладоје је објаснио да је основну школу у Калиновику 1995. похађало око 300 ученика, те да је настава често прекидана, нарочито од априла до јуна због интензивног гранатирања из ширег подручја Бјелимића.

"Када почне гранатирање, наставници и ученици су излазили у ходник у приземље који је, за разлику од учионица које су биле пуне гелера, биле на супротној страни од гранатирања. За то вријеме ниједан ученик није страдао. Ја сам био одговоран за дјецу и пратио сам дешавања", нагласио је Сладоје.

Он је потврдио да је повремено био војно ангажован и да је из радне обавезе, од јула 1993. до јула 1995, ишао и на положај на подручју линије према Бјелимићима у села Брде и Луко гдје је, каже, укупно био 100 дана, додајући да не зна којој војној формацији је припадао.

Сугестивним питањима током индиректног испитивања, Дрековићев бранилац, адвокат Кадрија Колић настојао је да прикаже Калиновик као мјесто у којем је било јако војно и полицијско упориште српских снага, те да је гранатирање долазило из правца Трескавице гдје су вођене борбе између Војске Републике Српске и такозване Армије БиХ.

Одговарајући на питања браниоца, Сладоје је рекао да дио школе није користила полиција, те да му није познато да је у хотелу "Лелија" било Ратно предсједништво и команда.

Он је рекао да не зна да је гимназија, која је била поред основне школе, кориштена за потребе војске и да му није познато да је био војни објекат у Потоцима, гдје је рањен ученик Мирослав Тошовић.

Сладоје је истакао да није чуо да је Калиновик гранатиран с Трескавице.

Дрековић је оптужен да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије РБиХ, поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата.

Према оптужници Тужилаштва БиХ, Дрековић је у прољеће 1995. године, издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц, да изврше неселективно гранатирање Калиновика насељеног Србима.

У оптужници се наводи да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено дијете од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих лица, те разорено више објеката.

Суђење ће бити настављено 23. априла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.