Био сам на списку за ликвидацију

Сарајево - Живот супрузи, дјеци и мени 1992. године спасио је директор болнице "Језеро" др Срећко Шимић упозоривши нас шта нам се спрема у Сарајеву. Касније сам сазнао да сам био на списку за ликвидацију.

Рекао је то "Гласу Српске" др Радомир Елез, који је прије рата радио у Дому здравља на Отоци. Он и његова супруга Нада Елез-Крунић, педијатар-неонаталог, живјели су у сарајевском насељу Брека, а из Сарајева су са синовима избјегли 8. априла 1992. године.

- Живот супрузи, дјеци и мени спасио је директор неонатологије др Срећко Шимић. Када је послије  породиљског одсуства Нада у марту дошла на посао, др Шимић, иначе Хрват, изузетан љекар, хуманиста и човјек, упозорио је као своје дијете. Рекао јој је: "Шта ћеш овдје, шаљи дознаке и дођи када буде боље вријеме" - испричао је др Елез, који данас у Брчком води приватну гинеколошку клинику.

Послије упозорења, одлучили су да напусте Сарајево.

- Мој брат, такође љекар, 8. априла нас је са двојицом наших синова избавио из Сарајева. Касније сам сазнао да сам био на списку за ликвидацију - казао је др Елез.

Академик проф. др Мирко Шошић, који је прије рата у болници "Кошево" био шеф Грудне хирургије добро се сјећа знакова упозорења сарајевским Србима у прољеће 1992.

Након што је оптужен да није пружио помоћ једном човјеку, који је у болницу довезен мртав, др Шошић каже да је у операциону салу улазио са страхом.

- Због природе рањавања нико није био сигуран да ли ће моћи да спасе живот рањенику или не. Издржавао сам јер сам имао подршку колеге Кемала Дрнде. Причали су ми да је послије мога изласка из Сарајева на једном састанку рекао: "Колега Шошић је имао највећи број успјешно урађених оперативних захвата у то вријеме, а ми смо га отјерали" - рекао је он.

Одмах на почетку рата у болници "Кошево", додаје, формиран је кризни штаб на чијем је челу био проф. др Фарук Коњхоџић, а сви љекари Срби који су били на шефовским позицијама су смијењени.

- На клиници су у то вријеме на шефовским позицијама од Срба у Кошеву остали само проф. др Бориша Старовић и проф. др Јово Вранић. Сви остали су били смијењени. Однос је био такав да су и они који су ту радили увијек били криви за нешто. На једном од састанака Јови Вранићу, који је био шеф Трауматологије, а она је била срце болнице и примала највише рањеника, послије његовог приједлога да се посао организује на други начин, Коњхоџић је рекао да се више није усудио да му се обраћа! То није било ништа друго до крајња безразложна дискриминација Срба - казао је др Шошић.

Списак

"Глас Српске" објавио је списак 460 љекара који су протјерани, затварани и убијени у ратном Сарајеву. Др Елез нам се сам јавио, јер његовог и имена његове супруге није било на том списку, који није коначан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.