Фото: Бијељина - град са десет економских факултета
Бијељина - На списку Завода за запошљавање, филијала у Бијељини, око 600 дипломираних економиста чека на посао.
Један од разлога хиперпродукције овог кадра јесте постојање чак десет економских факултета у Бијељини, од којих половина ради са сумњивим лиценцама.
Декан државног економског факултета у Бијељини Срђан Дамјановић истиче да ће појава оволиког броја приватних факултета у посљедњих десет година у Републици Српској довести до хаотичног стања у образовању, преноси РСЕ.
,,По мојим сазнањима, у Бијељини постоји око десет факултета на којима студенти могу да стекну диплому економисте. Половини ових факултета сједиште је у другим градовима Републике Српске, а у Бијељини раде у неким локалима који уопште немају услове за наставу’’, каже декан Факултета пословне економије, Универзитет Источно Сарајево.
У Бијељини у којој живи око 100.000 становника, високошколске установе похађа око 6.000 студената. Сваке године у овај град долазе и бруцоши из Брчког, Братунца, Сребренице и неких пограничних градова из Србије и Хрватске.
Економски аналитичар из Бијељине Алекса Милојевић каже да је образовање у Републици Српској одавно пало на ниске гране. Постојање десет факултета економије јасно говори да са једне стране производимо кадар који неће имати гдје да ради, а са друге стране гасимо сва предузећа која су могла да дају импулс реалном сектору који је на издисају.
,,Приватни факултети школују економисте који већ раде у јавном сектору, тако да не постоји простор за економисте са државних факултета да покажу своје знање. На једном од бијељинских приватних факултета чак 60 одсто студената су они који раде у општинским фирмама’’, каже Милојевић.
Аналитичар Алекса Милојевић предложио је Министарству науке и образовања Републике Српске да уведе својеврстан пријемни испит за економисте који желе да се запосле у државним фирмама. На тај начин, уколико већ не може да се спријечи хиперпродукција кадра, до изражаја би бар могли да дођу најбољи економисти.
На овај приједлог Алекса Милојевић није добио одговор, можда и због тога, како каже, што за лиценцу за отварање приватног факултета Министарство науке и образовање Републике Српске добија десетине хиљада марака.
Док се неко из државних институција озбиљније не позабави проблемом великог броја приватних факултета, једина адреса на коју ће бијељински економисти моћи да се обрате биће Завод за запошљавање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.