Бијела куга брише читаве градове

Милијана Латиновић 16.05.2016 13:03

Фото: Бијела куга брише читаве градове

Бањалука - Број умрлих у РС прошле године је био за 5.702 особе већи од броја рођених, а демографи истичу да је у 2015. забиљежена најнижа стопа природног прираштаја од настанка РС.

Да роде све рјеђе слијећу свједоче подаци Републичког завода за статистику према којима Српска од 2002. године биљежи негативан природни прираштај. "Бијела куга" је од тада постала један од највећих демографских проблема, а томе свједочи и чињеница да је у протеклих 14 година РС остала без око 46.000 становника или 3.500 на годишњем нивоу.

Ако поредимо податак колико је у том периоду становништва изгубљено и број становника у општинама РС према прелиминарним резултатима пописа из 2013. године на основу којег Шипово има 10.820 становника, видјећемо да су у протеклом периоду нестале четири такве општине.

Неславан прошлогодишњи рекорд је забиљежен јер је рођено 9.357 беба, а умрло 15.059 људи.

- Континуитет пада природног прираштаја указује на све већи број умрлих, а мањи живорођених. У односу на 2014. годину, стопа природног прираштаја лани је мања за 0,5 одсто - истичу у Заводу за статистику РС.

Демограф Александар Мајић каже да је један од разлога за смањење наталитета и то што жене све више одгађају рађање.

- Просјечна старост невјесте при ступању у брак помјерила се на 28 година. Повећан број развода и све касније ступање у брак утицали су на повећање просјечне старости мајке при рођењу дјетета. Тако мајке у РС рађају први пут и са 29 година - каже Мајић и додаје да незапосленост, сиромаштво и политичке кризе условљавају све касније склапање брака, што негативно утиче на природни прираштај, а да на смањење броја рођених посебно утиче емиграција младог репродуктивног становништва.

Да је демографска слика поражавајућа најбоље знају мање општине, у којима је дјеце из године у годину све мање. Тако је у Крупи на Уни лани у први разред уписано свега пет ђака, а у Трнову њих седам. Негативан природни прираштај забиљежен је и у многим другим општинама, док је међу градовима једино у Бањалуци број рођених у прошлој години већи од броја умрлих.

Негативан природни прираштај не чуди ако узмемо у обзир да већина градова не исплаћује накнаде за новорођенчад. У градским администрацијама су нам на ово питање углавном одговарали дипломатски да дарују прворођену бебу и да учествују у помоћи приликом вантјелесне оплодње.

Једнократну новчану помоћ за бебе исплаћују градови Требиње и Зворник. Према подацима из информације о учешћу локалних заједница РС у спровођењу мјера популационе политике, стимулативним мјерама за повећање наталитета боре се у још 15 општина РС, а највише новца исплаћује општина Фоча - 1.000 КМ за сваку рођену бебу.

Предсједник Удружења породица са четворо и више дјеце РС Јован Радовановић истиче да је наталитет национално питање број један, те да је за позитивну демографску слику неопходно донијети нова законска рјешења.

- Већ годинама се боримо да свако дијете добије дјечији додатак, да се стимулишу мајке које имају троје и више дјеце, да им се одреди национална пензија, затим да се ријеши стамбено збрињавање породица - рекао је Радовановић.

Он је нагласио да у Српској има око 5.000 мајки са четворо и више дјеце, а 70 одсто њих су незапослене.

Једнократна накнада

Министарство породице, омладине и спорта РС, у сарадњи са Фондом за дјечију заштиту РС, од 2006. године реализује пројекат "Фонд треће и четврто дијете".

У склопу тог пројекта, као једне од мјера пронаталитетне популационе политике, исплаћује се једнократна новчана накнада свим мајкама које роде треће, односно четврто дијете. Ријеч је о износу од 600 КМ за треће и 450 за четврто дијете. У периоду од 2006. до 2015. године Влада РС је за овај пројекат издвојила 8,76 милиона КМ.