БиХ пуна потенцијалних контаминираних жаришта

nezavisne.com
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: БиХ пуна потенцијалних контаминираних жаришта

Бањалука, Тузла - Иако је посљедњих дана у фокусу јавности афера “пирален”, односно опасно уље у кругу “Инцела” у Бањалуци, према ријечима стручњака, то је само врх леденог бријега када је опасни отпад у питању, јер је БиХ препуна потенцијалних контаминираних подручја и жаришта.

“Познато је да на неким локацијама постоје гомиле отпада, од којег се велики дио, према процјенама ЕУ, сматра опасним. То је у већини случајева посљедица предратног нагомилавања опасног отпада, због непостојања објекта за његов третман у цијелој бившој Југославији”, истакла је за “Независне” Душица Пешевић, шефица Катедре за заштиту животне средине Природно- математичког факултета Бањалука.

Истакла је да се на неким локацијама врши дугорочно чување отпада, углавном бурад с отопинама, попут растварача, уља или хемикалија, те да су општинска предузећа одбила прихватити овакав отпад и тренутно не постоје алтернативна рјешења одлагања.

“Многа од ових буради су у лошем стању, што повећава могућност неконтролисаног истицања и представља велику пријетњу животној средини и здрављу људи”, наводи Пешевићева те додаје да је опасни отпад било који отпад, или комбинација отпада, који представља опасност по људски живот, биљни и животињски свијет и не може бити одложен без посебних мјера предострожности.

Према њеним ријечима, најзначајнији пут испуштања диоксина и фурана је емисија у ваздух приликом производње хемикалија и робе широке потрошње.

“Доказано је да је диоксин узрочник многих тешких обољења, као што су канцер, дефекти код новорођенчади, оштећење имунолошког и централног нервног система...”, упозорила је Пешевићева.

Казала је да се одређена врста отпада не смије одлагати у контејнере за комерцијални отпад због њихове токсичне природе, као што су растварачи, металне отопине, штампарска тинта, флуоресцентне сијалице, батерије, уље из ауто-сервиса и боје.

Упозорила је да постоји опасан отпад и из домаћинстава, као што су средства за чићење, личну хигијену, за аутомобиле итд.

Навела је да проблем на овом подручју представља и медицински отпад, којим се јако лоше управља, како у здравственим установама, тако и на депонијама.

Како је казала, у оквиру израде Националног имплементационг плана Стокхолмске конвенције у БиХ идентификована су потенцијална контаминирана подручја и жаришта.

“То су некадашњи хлоракални комплекс у индустријској зони града Тузла, језеро гудрона у Рафинерији нафте Брод, језеро гудрона у Рафинерији уља Модрича, одлагалиште у кругу Фабрике текстила и коже у Високом, бивши индустријски круг 'Инцела', одлагалиште црвеног муља Бачевићи из Фабрике алуминијум у Мостару, рудник олова и цинка Сасе у Сребреници, одлагалиште индустријског отпада Рача из Жељезаре 'АрцелорМиттала' Зеница, Фабрика за производњу опреме за средњи и високи напон 'Енергоинвест' Источно Сарајево, одлагалиште Петковци из Фабрике 'Алумина' и многи други”, навела је Пешевићева.

Анес Подић, из Удружења “Еко-акција” из Тузле, рекао је да заосталог отпада који производи индустрија имамо и из времена прије рата.

“Имамо, такође, и категорију опасног отпада који производе домаћинства и који уопште не би смио завршавати на комуналним депонијама. Цијела та област је потпуно нерегулисана”, казао је Подић за “Независне”.

Истакао је да би било неопходно пратити пут опасног отпада од његовог стварања до уништавања, што код нас не постоји.

“Постоји неки еко-систем компанија које то наводно збрињавају, а ми на крају немамо никакве информације да ли је то збринуто или је завршило закопано на некој ливади близу извора воде коју пијемо”, упозорава Подић.

Уколико постоји новац за те сврхе, појашњава Подић, онда се може збринути било какав отпад, па чак и нуклеарни.

Навео је да је овај отпад изузетно опасан по становништво БиХ те да посљедице могу бити драматичне.

“Наше планине су претежно кречњачке и то је изузетно порозан материјал, гдје било какво загађење, без икаквог прочишћавања, зачас дође до воде. Ако ви ту оставите било какав отпад, он ће се прије или касније наћи у води за пиће”, навео је Подић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.