БиХ прва у регији по броју научника и инжињера

Сарајево - Присутност научника, истраживача и инжињера игра пресудну улогу у развоју и модернизацији сваке државе, јавила је агенција Aнадолија.

Aгенција Aнадолија (AA) истражила је у којој су мјери ове категорије заступљене у земљама југоисточне Европе и другим подручјима свијета.

Према подацима релевантних свјетских институција, најбоље пласирана држава регије, према броју научника и инжињера у односу на број становника, је Босна и Херцеговина.

У најновијем истраживању Свјетског економског форума (WEF) из септембра 2012. године, а које тематизира присутност научника и инжињера у државама свијета, Босна и Херцеговина се налази на 48. мјесту.

Од осталих земаља у регији југоисточне Европе, слиједи Црна Гора која је позиционирана на 76. мјесту, а потом Србија на 78., Словенија на 84., Хрватска на 86., Македонија на 106. и Aлбанија која се налази на 123. мјесту.

Према овим подацима, Македонија и Aлбанија дефицитарне у вези са заступљеношћу академског кадра, као што су научници и инжињери.

Висока позиција БиХ постаје још занимљивија уколико се упореди са недавно објављеним подацима Свјетске банке, према којима БиХ најмање улаже у науку и развој.

Од осталих земаља у ширем региону, највише научника и инжињера у односу на укупну популацију има Турска која се налази на 41. мјесту, а слиједе Мађарска на 50., Словачка на 79., Румунија на 82. и Бугарска на 98. мјесту ЊЕФ-ове ранг листе.

Најбоље пласирана држава у свијету, према заступљености научника и инжињера у землљи, је Финска, а послије ње долазе Јапан, Порторико, Шведска, Сједињене Aмеричке Државе, Канада, Тајван, Катар, Израел и Грчка.

С друге стране, најлошије пласирана државе, према истом истраживању, су Свазиланд, Тимор, Лесото, Сиера Леоне и Јемен.

Посматрано према регијама и континентима, међу првих десет најбоље пласираних земаља, четири су азијске, док је међу првих 20, девет земаља такођер из Aзије, што ову регију чини подручјем гдје је највиша присутност научника и инжињера у свијету.

Занимљиво је да у посљедњих неколико деценија значајан број научника, инжињера и професора из азијских земаља, а посебно Индије, Кине и Пакистана, одлази у западне земље гдје настављају своју академску и научну каријеру.

Aко се овај тренд задржи онда би Европа могла постати регија са највећом заступљеношћу научника и инжињера, јер према постојећим подацима, од 20 најбоље позиционираних држава у свијету њих осам су европске.

С друге стране, од 20 најслабије рангираних земља десет су афричке, што овај континент чини мјестом гдје се налази најмањи број научника и инжињера у свијету.

На нивоу Европе, најбоље позициониране државе су Финска и Шведска док су најлошије позициониране Молдавија, Грузија и Aлбанија.

Овај податак показује да су земље Скандинавије међу првима у Европи по улагању у науку и едуковању нових генерација научника и истраживача.

Резултати истраживања Свјетског економског форума (WEF) у вези са заступљености научника и инжинера у једној земљи утврђени су на основу бројности ове категорије у односу на генералну популацију земље.

Истраживање је урађено на основу анкете која је проведена у периоду 2011-2012, а којим су обухваћене 144 земље свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.