БиХ послала читаву општину у Словенију

Кључни бројеви:

• 5.121  новa раднa дозвола за раднике из БиХ у Словенији (први пут издате)
• 12.295 укупно издатих радних дозвола за рад у Словенији
• 7.174 продужене радне дозволе
• 64 медицинска радника из БиХ запослена у Њемачкој
• 18.000 радних дозвола годишње у ранијем периоду (приближно)
• 5.645  број становника који су отишли у Словенију – толико становника има Костајница

У Словенију су могли отићи радници свих профила

Агенција за рад и запошљавање БиХ и у прошлој години посредовала је у запошљавању домаћих грађана у Словенији и Њемачкој. 

- Као и претходних година у Словенију су могли отићи радници свих профила, док у Њемачкој посредујемо само за медицинске техничаре са средњом школом - казали су "Гласу" у Агенцији за рад и запошљавање БиХ.  

Тако је у прошлој години издато укупно 12.295 радних дозвола грађанима БиХ за рад у Словенији, од чега су 7.17 продужене, док су по први пут издате 5.121 дозволе. 

Када је ријеч о Њемачкој, надлежна агенција на нивоу БиХ, посредовала је у запошљавању 64 медицинска радника.

 „Штанцано“ и до 18.000 радних дозвола годишње

У БиХ је посредством Агенције за рад и запошљавање у  претходном периоду „штанцано“ и до 18.000 радних дозвола годишње, а најновији подаци показују и да је тај број у знатном паду, али и даље недовољан у вријеме када домаће тржиште вапи за радном снагом због чега посеже за увозом странаца. 

Најновијим подацима о одласку радне снаге свакако треба додати и тај да многи из БиХ у властитој режији одлазе у Словенију и запошљавају се на тамошњем тржишту.

Када се подвуче црта дођемо и до податка да је на рад у Словенију у прошлој години само посредством надлежне агенције испоручена једна читава локална заједница. Најприближнија тој чињеници је Костајница, која према посљедњим подацима пописа броји 5.645 становника. 

Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић рекао је да су два разлога утицала на смањен одлазак домаћих радника у Словенију у прошлој години. 

- Један је свакако то што је много грађана са ових простора већ раније отишло на рад у ту земљу. Са друге стране ту је и криза. Многи људи који одлазе на тржиште те земље не раде тамо већ у околним државама, а то су прије свега Аустрија, Њемачкој и Италији - казао је "Гласу" Шкребић. 

Навео је да је сулудо да на нивоу БиХ постоји агенција која се бави запошљавањем, а која надаље посредује у запошљавању домаћих грађана у иностранству. 

- Уз то свакако треба додати и чињеницу да ми имамо хронични недостатак радне снаге због чега увозимо стране раднике. За то довођење радне снаге постоје многе административне препреке и води се кампања да се то не ради. Нисмо ми ни за једно од тих рјешења, али једно морамо пронаћи – поручио је Шкребић. 

Ако константно имамо, навео је он, смањење броја радника веома је тешко без повећања продуктивности рада носити се са примањима које људи могу остварити у Словенији, Аустрији, Њемачкој, Италији или другим европским земљама иако су та тржишта у кризи. 

- Треба да тражимо право рјешење. Ниједно то право рјешење није у једном смјеру, већ је потребно да оно буде комбинација много фактора. Прије свега, потребно је улагање у технолошки развој како би се подигла продуктивност рада, те отварање тржишта БиХ и Републике Српске кроз појачане сигурносне провјере људи који долазе овамо. Ту је свакако и реформа основног и средњег образовања које је директно везано за тржиште рада - нагласио је Шкребић. 

Кроз ове параметре, поручује он, у догледно вријеме могли бисмо доћи до тога да људи се почну враћати на домаће тржиште те да остају у земљи. 

Довођење странаца

У БиХ су у 2025. години издате укупно 6.702 радне дозволе страним држављанима, а највише је издато радницима из Индије, Непала и Турске.

У Агенцији за рад и запошљавања БиХ су за портал "Capital" истакли да су на нивоу БиХ у прошлој години укупно издате 4.584 нове радне дозволе, продужено је њих 2.118, а поништено 800 дозвола.

- На нивоу БиХ највише радних дозвола је издато у грађевинарству и то 1.672 дозволе, у прерађивачкој индустрији 1.170, за остале услужне дјелатности 697, а за трговину 675 дозвола – навели су у Агенцији те додали да је за хотелијерство и угоститељство издато 588 дозвола, а за умјетност, забаву и рекреацију 585. Нагласили су да је највише дозвола, када су у питању страни држављани, издато држављанима Индије и то чак 933 дозволе, док је на другом мјесту Непал са 831 дозволом.