БиХ и NATO: Одбори надзиру мир и стабилност

Бањалука - Сјеверноатлантска алијанса (NATO) није само војна организација, иако се највише посматра као таква, већ и политичка, чији одбори покривају велики број питања, од планирања до очувања мира и стабилности, тако да се чланство у Савезу може сматрати и врстом привилегије.

Рекла је то замјеник министра иностраних послова БиХ Ана Тришић-Бабић, која је и предсједавајућа Комисије за NATO интеграциони процес БиХ. 

Према њеним ријечима, за чланство у NATO-у потребне су многе реформе са којима се сусреће и БиХ, међу којима су политичке и друштвене.

- Потпуна је заблуда да је NATO само војна организација, јер је он све више, него само таква врста организације - рекла је она и нагласила да NATO одбори представљају широку лепезу људи који прате, анализирају и дају смјернице за многе планове. 

Најважније политичко тијело које у оквиру ове организације доноси одлуке је Сјеверноатлантски савјет, који се састаје једном седмично на нивоу сталних представника, а најмање два пута годишње на нивоу министара иностраних послова и одбране. Осим тога, постоје и периодични састанци у размаку од двије или три године на нивоу предсједника држава и влада (самит). Овом тијелу предсједава генерални секретар, који је и најважнији званичник који говори и наступа у име Алијансе.

У оквиру NATO-а, формирани су многи одбори који се баве најважнијим одбрамбеним питањима, планирањем и пружањем подршке. Један од њих је Одбор за планирање одбране, који је и главно тијело које се бави одбрамбеним проблемима, као и питањима у вези са планирањем колективне одбране, те даје смјернице органима из војне структуре NATO-а.

Ту је и Група за нуклеарно планирање, која окупља министре одбране држава чланица и одговорна је за разматрање питања из оквира нуклеарне политике, од контроле нуклеарног наоружања, комуникационих и информатичких система, до питања распоређивања нуклеарног наоружања.

Међународни секретаријат је савјетодавно и административно тијело које пружа подршку раду представника држава чланица, а по угледу на генералног секретара, службеници секретаријата су одговорни за активности одбора на нижим нивоима.

Овим одборима подређени су многи одбори и радне групе које се баве различитим аспектима дјеловања NATO-а, помажући у процесу доношења одлука. Међу њима се издвајају Политички одбор, Одбор за преглед одбране, економију, цивилни и војни буџет, Конференција националних директора за наоружање, те Одбор за науку и изазове модерног друштва, Политичко-војни управљачки одбор "Партнерства за мир".

У структури NATO-а важно мјесто заузима и Парламентарна скупштина ове организације, Међународни војни секретаријат у оквиру којег дјелује неколико сектора, као што су безбједносни центар, обавјештајни сектор, сектор за операције, планирање и политику развија, сарадњу и регионалну безбједност, логистику, наоружање и ресурсе.

NATO данас има 28 држава чланица, а оснивачи су земље које су 4. априла 1949. године у Вашингтону потписале Сјеверноатлантски уговор. Главна одредба уговора је да се све чланице слажу да ће се оружани напад против једне или више чланица сматрати нападом на све чланице. Све одлуке се доносе консензусом.

Зашто NATO?

"Независне новине" и "Глас Српске" објавиће серију текстова о улози NATO-а у изградњи безбједности и очувању мира на територији коју чине земље чланице, као и о томе шта БиХ добија приступањем том савезу, које су предности чланства у овој организацији, те у којој фази је процес прикључивања БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.