Безбрижније дјетињство пред будућим “мрвицама”

БАЊАЛУКА - Пред свим будућим мрвицама и њиховим мајкама су безбрижнији дани захваљујући хуманистима који су обезбиједили више од милион марака за прву Банку хуманог млијека у Српској, за коју је већ почела адаптација просторија на Универзитетском клиничком центру (УКЦ).

Традиционално, 11. по реду донаторско вече “С љубављу храбрим срцима” одржано је у недјељу, на празник Материце, под покровитељством предсједнице РС Жељке Цвијановић, а уз помоћ институција Српске и Србије, привредника и грађана који су позивали хуманитарни број 1411, а који је активан до краја године, сакупљено је довољно новца за почетак. Иницијатор овогодишње акције било је Удружење родитеља пријевремено рођене дјеце у РС “Мрвице”, чија предсједница Милева Мировић Танић каже  за “Глас Српске” да ни она ни остале мајке још нису свјесне да су успјеле.

- УКЦ обезбјеђује просторије, а наша велика подршка, доктор Владимир Мирошљевић са својим тимом креће у Београд да би се упознали како тамо функционише ова јединствена банка и шта је све потребно од опреме. Услиједиће расписивање тендера за набавку опреме, а ми ћемо дати све од себе да промовишемо дојење и да афирмишемо мајке да донирају вишак свога млијека - истакла је Мировић Танић захваливши свима на подршци.

Мајке које су се пријевремено породиле и заједно са својим “мрвицама” добиле највећу битку, најбоље знају колико значи свака кап мајчиног млијека. Једна од њих је Маријана Ђумић из Босанског Петровца која је прије шест година у 27. седмици трудноће на свијет донијела дјечака.

- Мој Раде је рођен са 550 грама и имао је веома мале шансе да преживи. Када се дијете избори за живот и добије “зелену карту” за одлазак кући из болнице чекају га нове битке - испричала је ова храбра мајка за “Глас”. Маријана је додала да  је њен син имао бројне дијагнозе и терапије, те да је био под редовним надзором доктора специјалиста.

- Раде је у болници храњен мајчиним млијеком, прво мојим а касније млијеком других мајки које су несебично дијелиле млијеко своје дјеце са мојим дјететом. Међутим по одласку кући покушали смо да га хранимо адаптираним формулама јер ја нисам имала млијека, а како живимо у малој средини нисам познавала ниједну мајку дојиљу која би ми изашла у сусрет. Раде је одбијао оброке, повраћао и како није добијао на тежини и његово стање се није поправљало, дјечији нутрициониста је предложио увођење малог катетера који се постави у желудац и онда родитељи дјеци дају храну директно у желудац - испричала је Маријана и додала да су тада одлучили да под сваку цијену пронађу млијеко друге жене. У томе су и успјели.

- Пронашли смо мајку дојиљу Весну Стевандић, пријатељицу моје куме која је дојила своју дјевојчицу. Она је пристала да замрзава вишак свог млијека и шаље га из Новог Сада за Босански Петровац. Раде је одмах прихватио хумано млијеко, престао повраћати, а оброци су му постали обилнији и постепено је почео добијати на килажи. Он је данас шестогодишњи дјечак, мршав али висок, није гурман, али једе нормално - испричала је Маријана.

Ђајић

Генерални директор УКЦ-а Владо Ђајић рекао је да је Банка хуманог млијека неопходна за сву пријевремено рођену дјецу, јер још није пронађена адекватна замјена за мајчино млијеко.

- Предузели смо активности око адаптације и уређења простора, у контакту смо са Банком у Београду како би најбољу праксу примијенили и код нас - рекао је Ђајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.