Без препоруке љекара купују антидепресиве

БAЊA ЛУКA - Од лијекова који се добијају искључиво на рецепт и уз препоруку љекара, пацијенти у Српској самоиницијативно најчешће купују антибиотике, те лијекове за смирење и циркулацију.

Ово је "Гласу Српске" рекла начелница Службе амбуланти породичне медицине у Дому здравља у Бањој Луци др Косана Станетић.

- Често се дешава да породични љекар, током прегледа од пацијента сазна да је користио неки лијек без препоруке доктора. Пацијенти нам то саопште тек послије коришћења лијека који су сами себи "прописали", јер су очекивани резултати изостали - казала је др Станетић.

Она истиче да пацијенти још увијек на своју руку узимају антибиотике широког спектра, као што је амоксицилин и доксицилин или антибиотици који се не налазе на позитивној листи Фонда здравственог осигурања РС.

Узимање лијекова, али и помоћних љековитих средстава без препоруке љекара, каже др Станетић, може бити опасно по здравље пацијента.

- Коришћење антибиотика без прегледа и препоруке повећава могућност стварања резидентних слојева бактерија, док прекомјерна употреба лијекова за смирење може довести до физичке и психичке зависности. Помоћна љековита средства најчешће користе хронични болесници, који већ узимају лијекове по препоруци љекара. Истовремено узимање већег број лијекова може довести до интеракција и нежељених ефеката, што води опасним здравственим проблемима - нагласила је др Станетић.

Са друге стране, апотекари истичу да пацијентима не издају лијекове који иду на рецепт, ако га они немају.

- Свакодневно пацијенти долазе и траже да купе неки лијек који иде на рецепт. Најчешће је то амоксицилин, пентраксил, палитрекс, док хронични болесници да не би заказивали преглед код породичног љекара и чекали на рецепт, долазе и траже терапију која им је раније препоручивана - кажу у апотеци "Благолекс" у Бијељини.

Шеф апотеке "Први мај" у Бањој Луци Сања Бућан истиче да је велики дио становника схватио да лијек који се издаје на рецепт не може добити "тек тако".

- Раније је то била чешћа појава и најчешће су пацијенти тражили антибиотике и лијекове против високог притиска. Међутим, апотекар смије само продати лијекове који иду без рецепта, а то су лијекови на бази парацетамола, аспирина, витамински и биљни препарати, лијекови против болова, грипе и прехладе - казала је Бућан.

Главни републички здравствено-санитарни инспектор Десимир Миљић рекао је да се лијекови са режимом издавања на рецепт издају и без њега, али да је то далеко мање изражена појава него у ранијем периоду, премда није потпуно искоријењена. Он је истакао да су у овој години за такав прекршај кажњена по једна апотека у Добоју, Петрову, Рогатици и Источном Сарајеву.

Казне

Миљић је истакао да се казне за издавање лијека без рецепта који је на режиму издавања на рецепт, за правно лице крећу од 3.000 до 15.000 марака, за одговорно лице у правном лицу 1.000 до 3.000, а за фармацеута који изда лијек 500 марака.

- Фармацеути у апотекама као разлог издавања лијекова без рецепта наводе да љекари и стоматолози пацијенту не пропишу лијек, а савјетују га да лијек набави у апотеци, те због изласка у сусрет пацијенту чине прекршај који је по закону кажњив - додао је Миљић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.