Без чамца би били одсјечени од свијета

РОГAТИЦA - До мјештана јединих српских села Татиница и Стари Брод, која се налазе уз лијеву обалу Дрине на њеном 60 километара дугом водотоку од Горажда до Жепе, може се доћи само чамцем. У оба села има 11 домаћинстава у којима живи 14 људи, углавном изнемоглих седамдестогодишњака.

Кажу да је тешко живјети са чињеницом да су "одсјечени од цијелог свијета", па кад им неко дође у село радују се као да је празник. Тако је било и недавно када су их посјетили чланови рогатичког Црвеног крста, који су им однијели и помоћ.

Секретар Општинског одбора ове организације Драгиша Јовичић је рекао да је живот мјештана у  ова два села веома тежак.

- Дрина и језеро ХЕ "Бајина Башта" су их раздвојили од села Ђуревићи, Блаце и осталих у вишеградској жупи, а Старогорске стијене од боричке висоравни. Територијално припадају општини Рогатица, али због конфигурације терена више су наслоњена на 25 километара удаљени Вишеград у који, најчешће чамцима, одлазе по све што им је неопходно за живот - рекао је  Јовичић.

Он је додао да ако треба да обаве посао у општини, катастру, полицији..., морају ићи у Рогатицу.

- Доћи из Татинице и Старог Брода у Рогатицу значи пјешачити најмање три сата зараслом козијом стазом уз литице Старогорских стијена и преко Грбавице и Старе Горе до Борика. Одатле, ако се стигне до шест часова, треба се превести аутобусом још 20 километара до центра општине - истакао је Јовичић.

Мјештани причају да је некада у Татиници и Старом Броду у 27 домаћинстава живјело 156 људи. Највише их је иселило половином шездесетих прошлог вијека, јер им је земља, а била је и добра и плодна, потопљена језером ХЕ "Бајина Башта".

Они који су остали брзо су се покајали. Грешке су исправљали пратећи младе у "бијели свијет", јер су, како кажу, од њихових села сви дигли руке.

Све очи упрте су у најмлађе: 52-годишњег Жарка Митрашиновића, Наду Шаренац која има четири године више и Десимира Шаренца који је ових дана изабран у Савјет мјесне заједнице Борике и од њега се очекује да у њихова села донесе бар мало оптимизма.

Пут

Седамдесетшестогодишњи Бориша Ђокић се жали да су мјештани изгубили наду јер пут према Вишеграду није изграђен, иако су добили разна обећања.

- Урадише пут за сва бошњачка села од Вишеграда до нама сусједних Милошевића, а наших осам километара никад да се направи - додаје Раде Цвјетковић, који има 71 годину.

Ђокић и Цвјетковић кажу да им је, осим пута, најнужнији  мотокултиватор за обраду земље. Јер, мотиком и старачким рукама земља се више не може обрађивати.                                                                       

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.