Бескућници у БиХ законски не постоје: Систем их сврстава у проблематичну категорију

САРАЈЕВО - Иако је појам бескућника дубоко укоријењен у свакодневном говору и пракси социјалних радника, у Босни и Херцеговини ова рањива категорија грађана правно уопште не постоји.

Према подацима Центра за социјални рад, у Кантону Сарајево тренутно је евидентирано 27 лица која се налазе у ситуацији бескућништва, што представља благи пораст у односу на раније године.

Међутим, умјесто под одговарајућим називом, домаће законодавство ове људе сврстава у потпуно другачију и проблематичну категорију.

О системским пропустима и изазовима са којима се социјални радници свакодневно суочавају на терену, у програму ТВСА говорила је Мирсада Потурковић, стручњак из области социјалне заштите.

Она је упозорила да важећи Закон о основама социјалне заштите ФБиХ, као и кантонални закони, бескућнике не препознају као посебну категорију корисника, баш као ни жртве трговине људима.

„Наше норме умјесто тога дефинишу 'лица са друштвено неприхватљивим понашањем'. У ту категорију држава сврстава лица склона беспосличарењу, скитњи, зависностима или она која се затичу на улицама са различитим облицима неприхватљивог понашања. Ако направимо поређење са регионом, тамо је законом врло јасно прецизирано ко се сматра бескућником. Код нас то није случај и наше норме једноставно не прате вријеме и нове друштвене изазове“, истакла је Потурковићева.

Додала је да лица која се затичу на сарајевским улицама углавном не одговарају класичној регионалној дефиницији бескућника.

„Најчешће је ријеч о лицима која су склона различитим зависностима, а неријетко је присутан и инвалидитет. Парадокс је да значајан број тих људи заправо има стамбену јединицу и има гдје да живи. Такође, већина њих има ужу или ширу породицу, али су контакти са њима потпуно прекинути“, објаснила је.

Једна од кључних препрека за службе социјалне заштите јесте чињеница да се помоћ не може пружити принудно. Ако лице одбије смјештај у установу или пријаву у систем, социјални радници немају законски механизам да реагују, чак ни у случајевима када је лицу одузета пословна способност.

С друге стране, прихватилиште при Геронтолошком центру Сарајево има строге критеријуме за пријем, па су зависности честа контраиндикација за боравак, због чега многи корисници напусте смјештај или буду удаљени због кршења кућног реда.

Додатни проблем представља и остваривање права на субвенционисање подстанарства. Иако ова лица формално имају право на такву врсту новчане подршке, услов је потписивање уговора са станодавцем.

„Нажалост, ријетки су или готово да не постоје станодавци који желе да потпишу уговор, а нарочито са лицима која су склона друштвено неприхватљивом понашању. Уз то, сами финансијски цензуси за остваривање социјалних права генерално су релативно ниски“, нагласила је Потурковићева.

Као једини излаз из овог зачараног круга наводе се нова законска рјешења на федералном нивоу – Закон о социјалним услугама и нови Закон о социјалној заштити, у чије је радне верзије појам бескућника коначно уврштен.

Усвајање ових прописа Федералног министарства рада и социјалне политике предуслов је да и кантони ускладе своје законе и омогуће одговарајуће збрињавање ове популације, пише Кликс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.