Берачи неће у малињаке

Братунац - Берач малина је ових дана најтраженије занимање у Братунцу. Произвођачи овог јагодичастог воћа траже их путем огласа, који су излијепљени по граду, али и друштвених мрежа, очекујући да ће тако брже пронаћи вриједне руке које ће им помоћи да благовремено оберу сав овогодишњи род.

До берача је, међутим, веома тешко доћи. Један од разлога је и што је тај сезонски посао мало плаћен.

- Малинари нуде од 70 до 80 фенинга по килограму убраних малина или дневницу од 40 марака. То је премало, с обзиром на то да се малине беру цијели дан по сунцу и изузетно високим температурама - каже Снежана Милановић, која је ове године одлучила да се не бави више тим послом.

Произвођачи малина који траже бераче нуде још бесплатан превоз до плантажа и храну. Ипак, мало је оних који се одлучују да овог љета зарађују на тај начин.

- То је изузетно тежак, а мало плаћен посао. Малине беру и по 14 часова дневно, а најтеже је кад упекне сунце - каже Мирко Милошевић, који тврди да је берачима малина тешко колико и физичким радницима на грађевини.

Он каже да најбољи берачи могу дневно да наберу и до 100 килограма малина, док просјечни не прелазе 50 килограма. Ове године берачи, као никад раније, не желе да уђу у малињаке нити да се хватају у коштац са тешкоћама које прате овај посао. Већина њих је одустала од обавеза устајања у пет ујутро и тешког рада до увече. Тако прича и Иван Стојановић из Куњерца код Братунца, који је успио да нађе бераче.

- У берби малина учествују чланови моје четворочлане породице, четири стално ангажована берача и по потреби још троје или четворо, а то је онда када због високих температура долази до бржег сазријевања плодова - каже Стојановић, који, као дугогодишњи произвођач и више пута награђивани малинар, процјењује да ће, због неповољних временских прилика, овогодишњи принос бити нижи.

Он је засадио малине на пет дунума и ранијих година је остваривао принос од 2,2 до 2,3 тоне по дунуму.

- Временске прилике су утицале негативно на овогодишњи род, али због тога ће испаштати само произвођачи, јер је берачима и хладњачарима загарантована зарада. Уколико цијена малина буде нижа од 2,5 марака по килограму, сви ће осим нас зарадити - процјењује Стојановић, који је као предсједник Управног одбора Удружења малинара Братунца, Сребренице и Милића “Виламет” упознат са ситуацијом у малинарству овог краја, а посебно у Братунцу, који је до рата био лидер у производњи малина у БиХ.

Прије неколико година дјеца, жене и омладина из Братунца редовно су одлазили у ужички крај, да би брали малине. Ситуација се промијенила након организовања производње малина и у овој општини, која је много учинила за ову грану пољопривреде.

Систем за наводњавање

Начелник Братунца Недељко Млађеновић каже да су, уз помоћ Владе РС, изградили систем за наводњавање на подручју цијеле општине, који ће ове године проширити до свих нових засада.

- Братунац већ 15 година има систем противградне заштите, а формирали смо и сопствени расадник малина, у којем производимо саднице и већину поклањамо заинтересованим воћарима - каже Млађеновић.

Произвођачи малина признају да је на подручју ове општине урађено много када је ријеч о развоју малинарства, али су многи одустали од тог посла због ниске цијене тог воћа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.