Батине и немар остављају дјецу без породице

Бањалука - Чак 403 дјеце у Републици Српској нашли су се лани у званичној евиденцији жртава насиља, а махом су били психички и физички злостављани, те на многе начине занемарени.

С обзиром на то да многи случајеви злостављања дјеце никада не изађу на свјетло дана, сумња се да је број малишана који одрастају уз тортуру родитеља или сродника много већи од пријављеног.

У бањалучком Центру за социјални рад кажу да је лани из биолошке породице изузето 14 дјеце која су потом смјештена у Дом за дјецу и омладину без родитељског старања "Рада Врањешевић" или су збринути у хранитељске породице.

- Основни разлог изузимања дјеце било је занемаривање и злостављање од стране њихових родитеља, те до сада ниједно није враћено у биолошку породицу - истакли су у овом центру.

У Приједору је од родитеља одузето троје малишана, док је на подручју Градишке породицу напустило петоро дјеце.

- У односу на 2015. годину, када је из породице изузето троје малишана, лани је тај број повећан, а најчешћи разлози су насиље у породици, грубо занемаривање те болест и смрт родитеља - рекли су у градишком Центру.

На подручју Добоја једно дијете је одузето од родитеља и није враћено у биолошку породицу.

- Извршење кривичног дјела над дјететом био је разлог његовог одузимања од родитеља - рекли су у добојском Центру.

На подручју Бијељине у прошлој години ниједно дијете није одузето од родитеља.

- Након измјештања дјеце паралелно се ради са родитељима на јачању њихових васпитник компетенција, те постоји могућност враћања дјеце у породицу. Контакт са родитељима се одобрава уколико он није угрожавајући за дијете - појаснили су у Центру за социјални рад Бијељина.

Према подацима Министарства здравља и социјалне заштите РС, поремећени породични односи лани су евидентирани у 3.278 породица, што је за 185 породица више у односу на годину раније.

Омбудсман за дјецу РС Нада Граховац каже да иако породица има примарну улогу у развоју и одрастању дјетета, многа дјеца управо у породици и у најранијем узрасту доживљавају различите облике занемаривања, повређивања, понижавања и злостављања.

- Насиље које дјеца доживљавају у породици никако није ствар само породице, већ озбиљан друштвени проблем. Свако насиље је траума за дијете са тешким и трајним посљедицама - рекла је Граховац додајући да дјеца углавном ћуте о насиљу.

Плави  телефон

Директор Удружења "Нова генерација" Јадранко Јанковић истиче да је за четири године, колико постоји бесплатна савјетодавна линија "плави телефон", број 080 05 03 05 зазвонио 3.657 пута.

- Само у јулу ове године, "плави телефон" звонио је 167 пута. Примарна сврха савјетодавне линије јесте савјетовање дјеце у вези било ког проблема. Међутим ако дијете говори о насиљу, охрабрујемо га да то пријави. Ако из неког разлога не може да пријави насиље, шаљемо допис центру јавне безбједности и центру за социјални рад у општини из које дијете долази са сумњом на насиље, наводећи садржај позива који смо добили - рекао је Јанковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.