Барел нафте појефтинио за 70, а гориво за 30 одсто

Жељка Кокот 18.01.2016 12:02

Фото: Барел нафте појефтинио за 70, а гориво за 30 одсто

Бањалука - Власници бензинских пумпи у РС максимално су искористили нафтни рат који воде највећи произвођачи "црног злата" и најмоћније глобалне силе и напунили џепове, јер је пад цијене сирове нафте на свјетском тржишту од 70 одсто пратило појефтињење горива у малопродаји за само 30 одсто.

Вриједност барела сирове нафте на свјетском тржишту половином јануара 2014. године била је 107,25 долара, а просјечна цијена литра горива у РС 2,40 КМ. Барел нафте на свјетским тржиштима склизнуо је у петак на једва изнад 30 долара, а просјечна цијена горива тренутно је 1,70 КМ. То значи да је "црно злато" на свјетском тржишту појефтинило за чак 70 одсто, а гориво за само 30 процената. С обзиром на то да у поменутом периоду није било већих промјена у опорезивању нафтних деривата, разлика у виду екстрапрофита завршила је у џеповима власника рафинерија и домаћих нафташа.

Власници бензинских пумпи умјесто сувислих одговора о драстично непропорционалном појефтињењу сирове нафте и нафтних деривата изговор траже у високим дажбинама и пребацују кривицу на државу тврдећи да им је прописала високе намете. Као разлог за спорији пад цијена горива наводе и високе транспортне трошкове иако су и они пали због јефтинијих нафтних деривата.

Замјеник предсједавајућег Групације за промет нафтом и нафтним дериватима при Привредној комори РС Саша Ћејић објашњава да се цијена горива на пумпама састоји од фиксног и варијабилног дијела.

- У фиксни дио, који се не мијења, спадају акциза од 0,35 КМ по литру, путарина од 0,15, такса за аутопутеве од 0,10 и ПДВ који по литру износи 0,25 КМ. Када се све сабере добијамо износ од 0,85 КМ, који се не може кориговати. Дажбине које узима држава се додају на цијену рафинеријске нафте која износи око 0,70 КМ по литру. Са друге стране, маржа у малопродаји износи од седам до 11 одсто. Важан параметар при одређивању цијене горива је и курс долара према домаћој валути. Гориво у Српској је најјефтиније у региону, а свако појефтињење иде искључиво преко наших леђа - казао је Ћејић наводећи да нас за десетак дана очекује ново појефтињење, али није могао рећи за колико процената.

Економски аналитичар Горан Радивојац каже да је чињеница да пад цијене горива у малопродаји процентуално не прати пад вриједности сирове нафте на свјетском тржишту. Он истиче да се дјелимично може уважити аргумент нафташа да је висок ниво фиксних оптерећена на нафтне деривате и наводи да кајмак на кретању цијене горива купе и други попут превозника, трговаца и појединих производних грана.

- Карактеристике малог тржишта попут нашег је нееластичност цијена хране и других животних потрепштина, превоза и комуналних услуга које поскупљују чим цијена горива порасте, али се не смањују сразмјерно паду цијене горива. Пумпаџијама у цијелој причи припада најмањи дио колача, јер су фиксна оптерећења велика. Кајмак убиру превозници, трговци, пекари и сви други чији посао значајно зависи од цијене горива - истакао је Радивојац који процјењује да ће се цијена сирове нафте задржати на ниском нивоу током већег дијела године.

Становништво није значајније осјетило бенефите пада цијена сирове нафте, јер осим власника бензинских пумпи цијене невољно спуштају и други пружаоци услуга попут превозника, комуналаца, трговаца и других. Предсједник Покрета потрошача РС Драгутин Бошковић каже да не постоји оправдање за самовољу превозника и произвођача који нису снизили цијене ни за фенинг.

- Власт им је дала слободу за формирање цијена па их могу слободно и удвостручити када цијена нафте на свјетском тржишту расте, а са друге стране, нису приморани да их снизе ни када цијена нафте драстично падне - каже Бошковић.

Вода двоструко скупља од сирове нафте

Барел нафте садржи 159 литара, што значи да је цијена литра сирове нафте тренутно 0,34 КМ. За литар флаширане воде, који је у просјеку око 0,80 КМ, могуће је купити два литра сирове нафте.