Банкари дневно зараде 60, а конобари 25 марака

Бањалука - Највеће дневнице у Српској имају запослени у финансијском посредовању, чија дневна зарада у просјеку износи 60,64 марке, што је за 2,4 пута више од радника у угоститељству.

Према подацима Завода за статистику РС, радници у финансијском посредовању за сат зараде 7,58 КМ, док запослени у угоститељству за сат рада добију 3,17 марака, што би значило да њихова дневница износи свега 25,36 марака.

Радници у Српској у просјеку за сат времена зараде 4,87 марака, што значи да за осам сати рада по дану у просјеку добију 38,96 марака.

Међутим, често се дешава да запослени у Српској раде више од осам часова дневно, али, према истраживањима Савеза синдиката РС, прековремени рад углавном није плаћен.

У Савезу синдиката кажу да, према колективном уговору, радници у Српској треба у току једне седмице да одраде 40 радних сати.

- Међутим, истраживања су показала да више од 50 одсто испитаника ради више од 40 сати у току једне седмице и тај прековремени рад им углавном није плаћен - казали су у Савезу синдиката.

Додали су да неки од радника, у току једне седмице, на послу са прековременим радом проведу и до 50 сати.

- Има и оних радника који седмично прековремено раде од десет до 16 часова. Проблем прековременог рада није у великој мјери присутан у јавним институцијама, док је у великој мјери изражен у приватним фирмама - казали су у Савезу синдиката.

Предсједник Удружења послодаваца РС Ранко Милић рекао је да запослени који раде прековремено, а њихов рад није плаћен, треба да послодавце пријаве надлежним службама.

Осим великих разлика у платама у зависности од занимања, примања запослених зависе и од општина у којима раде.

Тако су, према подацима Завода за статистику РС, највећа примања у јулу имали радници у Источном Дрвару, гдје је просјечна плата достигла 1.059 марака, док су примања запослених у Купресу дупло мања и износе свега 497 марака.

Друго мјесто по висини примања заузела је општина Угљевик, гдје је просјечна плата у јулу износила 1.011 марака.

На треће мјесто смјестила се општина Гацко, гдје су просјечна примања запослених у јулу износила 990 марака, док је у Бањалуци просјечно исплаћена плата била 959 марака.

На петом мјесту је Фоча, гдје су просјечна примања запослених износила 926 марака.

Када су у питању општине са најмањом платом, другопласирана је општина Петровац са просјечним примањима становника од 555 марака.

Према подацима Завода, на трећем мјесту налази се Вукосавље са просјечном платом од 534 марке, а слиједи општина Доњи Жабар, гдје су просјечна примања запослених износила 575 марака. На петом мјесту нашла општина Костајница са просјечном исплаћеном платом у јулу од 580 КМ.

Економски аналитичар Зоран Павловић рекао је да су највеће плате у Источном Дрвару зато што је ова општина мала и већина становништва запослена је у администрацији и шумском газдинству, гдје су плате највеће.

Када је у питању општина Купрес, гдје је просјечна плата најмања, Павловић је казао да се становништво у овој општини бави углавном производњом млијека.

- У овој општини нема предузећа и људи се углавном баве земљорадњом, а само незнатан број ради у администрацији, због чега је ова општина и заузела прво мјесто са најнижим просјечним платама - казао је Павловић.

Радно вријеме у ЕУ

Просјечно радно вријеме договорено колективним уговорима у ЕУ лани је био 38,1 час седмично.

У Француској радна седмица траје најкраће и то свега 35,6 часова, док су најдужу радну недјељу имали Румуни, који су на послу проводили 41,3 сата седмично, а за њима слиједе радници Луксембурга са 40,7, Њемачке 40,6 сати недјељно, те Естоније и Велике Британије, који раде 40,5 часова седмично.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.