Бака стрепи за будућност Марије и Марка

БЕРКОВИЋИ - Када су прије тачно годину Марко и Марија Окука остали без родитеља, многи добротвори широм свијета нису остали равнодушни на судбину ових малишана, па су одлучили да помогну, али је све мање оних који то чине и данас.

Надомак кућног прага, прије берковићког села Предоља, погинули су Раденко и Данијела Окука, иза којих су остали четворогодишњи Марко и трогодишња Марија. О овим малишанима "Глас Српске" писао је у више наврата, а послије сваког објављеног текста редакцију су "преплавили" позиви хуманих људи.

Неки од њих ни годину послије нису заборавили Марка и Марију, а ових дана стигла је и донација од Цвијете Хиршманер из Беча и анонимног донатора из Ливерпула. Ипак, све то није довољно да би дјеца имала удобан живот. Од пет кућа у Предољу, дими се само из оџака Окука. Марко и Марија су једина дјеца у овом дијелу села, километрима далеко од њих друге нема. О њима брину дјед Гојко и бака Мила, као и стричеви Дарко и Здравко.

- Многи добри људи су имали разумијевања за нашу тешку ситуацију, хвала им у име ово двоје мале унучади. На почетку оног што нас је снашло било је доста посјета, ријечи утјехе, а онда су јењавале... Живот је, нажалост, такав. У сјећањима осталих све ће то полако блиједјети, само нама и Данијелиним родитељима, Ђурицама, неће никад - прича са сузама у очима бака Мила и додаје да јој је посебно жао што су дјеца тако мала остала без родитеља па их неће упамтити. Каже да им неће фалити пажње дједова и бака, међутим, родитељска пажња и љубав, коју неће осјетити, нешто је сасвим друго.

И док Мила пази Марију, Марко се игра напољу око радионице, гдје је некада његов отац поправљао аутомобиле, а данас је то наставио стриц Дарко, крајичком ока пратећи дјечака.

- Стрепим од помисли на нашу будућност, ако Здравко не нађе запослење. Захвална сам сваком ко нас је досад помогао, али најзахвалнија бих била оном ко би Здравку помогао да нађе посао. По струци је наставник историје и географије и већ 12 година је на Бироу за незапослене. Распитивао се, конкурисао, од Бијељине до Требиња. Сви знају нашу ситуацију, али од посла, нажалост, ништа - прича Мила, извињавајући се што њен супруг Гојко није код куће.

- Иако је болестан, Гојко је горе у брду. Мора да чува говеда, да додатно ради, породична ситуација је таква, примања су му мала, па нас у неку руку син Дарко издржава - рекла је Мила.

Старица каже да како дјеца буду расла, рашће и трошкови, не може се живјети само од помоћи и сматра, ако би Здравко добио посао, да би то било најбоље рјешење.

Дјеца у вртићу

Стричеви Дарко и Здравко, или дјед Горан Ђурица свакога дана возе дјецу у седам километара удаљен вртић у Берковићима, да се друже и играју са својим вршњацима. Сваки дан Марко и Марија, крећући се вијугавим макадамским друмом, пролазе поред гробља гдје су им сахрањени родитељи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.