Бака Ланин вјетар у леђа

Бањалука - Креативност коју успјешно осликава уљем на платну петнаестогодишња Лана Самарџија приказала је на тридесетак слика, а златна плакета на овогодишњем "Тесла фесту" у Новом Саду послужила јој је као вјетар у леђа да се одлучи за прву самосталну изложбу.

Ученица другог разреда гимназије средњошколског центра "Гаудеамус" у Бањалуци сликањем се бави још од дјетињства, а омиљене теме су јој коњи, мртва природа и портрети имагинарних жена.

- На међународни фестивал иновација знања и стваралаштва "Тесла фест" у Новом Саду ишла сам са школском секцијом графичког дизајна и сликања. Ту су се представили иноватори и ствараоци из много земаља, а ја сам са осам изложених слика представила свој рад и освојила прво мјесто, односно Златну плакету. И из домена графичког дизајна освојила сам сребрну плакету -  рекла је Лана.

Истиче да јој је велика жеља да радове представи на самосталној изложби у Дому омладине, која је планирана до краја године.

- Чекам још на тачан датум изложбе који ће нам до краја године одредити Градска управа, која је задужена за простор Дома омладине. Желим да прикажем своје радове, а посебно да их виде пријатељи и професори који ме одавно питају гдје могу да погледају и купе неке од мојих слика - казала је Самарџија.

Млада умјетница планира и даље да учествује на фестивалима стваралаштва, али и да стекне звање академског сликара.

- Идуће године планирам учешће на "Иносту" у Бањалуци и на националној изложби иновација "Инова" у Загребу. Уписаћу Ликовну академију, јер је сликарство моја највећа љубав па желим да изучим и остале технике сликања - прича Самарџија и додаје да једном седмично слика у атељеу.

Коњи и портрети су јој инспирација коју најрадије преноси на платно.

- Сликам и имагинарне жене у виду портрета које ми саме излазе из главе и из киста. Још нисам довољно вична да сликам стварне људе, мада сам имала успјешан покушај портрета своје баке Лејле - казала је Самарџија.

Нада се да ће једнога дана живјети од своје умјетности, а до тада јој породица пружа највећу подршку.

- Сликање захтијева доста материјала који није јефтин. Недјељом сликам у атељеу мог великог узора Мише Пећарића, а код академског сликара Љерке Кокановић похађам часове пастела. Велику подршку ми пружа породица, а посебно бих захвалила мојој баки која је и организатор моје изложбе и мој вјетар у леђа - казала је Самарџија.

Хоби

Лана Самарџија је завршила Основну музичку школу "Владо Милошевић" и поред сликања свира и гитару.

 - Сада сам запоставила гитару, јер сам спознала љубав према сликарству. Умјетност је моја будућа професија, начин живота и хоби који ме највише опушта - рекла је Самарџија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.