Бадњак, чесница и печеница доносе породичну срећу

Божић је највеселији православни празник којим се прославља рођење Исуса Христа. Његово очовјечење и силазак међу људе у породицу учинио је да Божић постане породични празник и то дјеце, мајки, очева и цијеле породице. Зато ниједан други празник нема толико раскошне симболике и фолклорних елемената као Божић, јер је инспирисан вјером, локалном културом и традицијом.

Народ је вијековима стварао различите обичаје овом празнику у част, који православни вјерници, чија црква поштује стари јулијански календар, прослављају 7. јануара.

Према ријечима кустоса етнолога у Музеју РС Данијеле Ђукановић постоји велики број обичаја који се у нашем народу празнују о овом великом хришћанском празнику.

- У свим нашим крајевима постоје обичаји о Туциндану, Бадњем дану и Божићу. По православном календару Божићу претходи шестонедјељни пост. У данашњем времену божићни обичаји се разликују од краја до краја. Великим дијелом ти обичаји су модификовани и прилагођени савременом животу. У народу се задржало да се обавезно за Бадњи дан спрема посна вечера, затим спремање божићне чеснице и божићне печенице - рекла је Ђукановићева и нагласила да се Божић празнује у кругу породице и тога дана не треба ићи у госте.

ТУЦИНДАН

Туциндан је празник који пада два дана прије Божића и како је Ђукановићева рекла то је помен више од педесет хришћанских светитеља.

- Осим Наума Охридског, прослављеног ученика Ћирила и Методија, у нашем народу није познат ниједан, нити је прихваћен култ некога од њих. И премда име никог од њих не подсјећа на "св. Туцу" тај дан се, осим код Срба у Поповом пољу, који га зову Стражњи дан, назива Туцин дан - рекла је Ђукановићева.

Објаснила је да је по народном обичају назив добио отуда што су свињске брави, посебно намијењене и товљене за Божић, овога дана убијене, односно тучене.

- Тада се туче, односно убија, прасе за божићну печеницу, па се тај дан зове Туциндан. На Туциндан се одржао обичај у неким крајевима да родитељи симболично "туку" дјецу да би била ваљана и послушна. Док у неким другим крајевима "не ваља" да се туку дјеца, јер ће цијеле године бити неваљала и добијаће батине - објаснила је Ђукановићева.

БАДЊИ ДАН

Од свих празника током године Бадњи дан се издваја по начину светковања, живописним обредним радњама и значењима које садрже. Ђукановићева је рекла да се на Бадњи дан обављају припреме за Бадње вече или за Божић, сјечење бадњака, спремање печенице и обредних хљебова, али главни ритуални обичаји изводе се на Бадње вече.

- На Бадњи дан прије изласка сунца домаћин са још неким мушкарцима из куће одлази у шуму да сијече бадњак. За бадњак се бира најчешће млад, прав церић, а у недостатку цера сијеку и храст. Обичај сјечења бадњака потиче отуда што су витлејемски пастири, на знак звијезде да се родио Исус Христос Избавитељ, насјекли у шуми грања и понијели га у пећину да наложе ватру и огрију њега и његову мајку. Бадњак се сијече и засијеца укосо и то са источне стране - рекла је Ђукановићева.

Додала је да се бадњак мора пресјећи са три ударца, с тим да се послије чупа и ломи.

- Приликом сјечења бадњака пази се да он падне на источну страну и да се док пада не заустави на другом дрвећу, да се не би срећа куће зауставила - казала је Ђукановићева.

Навела је да увече, када падне мрак, домаћин или други одрасли мушкарац уноси бадњак у кућу.

- Он поздравља укућане ријечима: "Срећно вам Бадње вече", док му они одговарају: "Бог ти добро дао и среће имао", а при томе се и бадњичар и бадњак посипају житом из сита. На Бадњи дан и Божић се посипа житом јер је и мајка Божја, када јој се родио син бацала жито стоци која је била у штали, да стока не би гризла сламу на којој је Христос лежао. По народном обичају не ваље се на Бадње вече заспати док бадњак не прегори, јер ће укућани умирати без предзнака - навела је Ђукановићева.

Она је додала се слама уноси по истом обреду као и бадњак.

- Домаћица онога ко уноси сламу засипа житом из сита, затим онај који је унио сламу спушта нарамак на тло и имитира квоцање квочке. А дјеца чупкају сламу и имитирају пилиће. Послије уношења бадњака и сламе у кућу почиње бадње вечера. Домаћин се прекрсти и запали свијећу - рекла је Ђукановићева.

Казала је да се вечера на Бадње вече даје првенствено у част покојника.

- Јела која се једу на Бадње вече имају изразито хтонички карактер, туцани пасуљ, мед, риба, ораси и вино које представља замјену за крв, такође је несумњиво из култа мртвих. Жито у које се усађује свијећа такође одговара култу мртвих. По народном вјеровању бадњак и божићна слама који се уносе на Бадње вече представљају демоне вегетације и према обичајима и народним вјеровањима те вечери доносе плодност и напредак - објаснила је Ђукановићева.

Додала је да се обичаји разликује се од краја до краја.

- У неким селима западне Босне на Бадње вече омлатили би код огњишта класје из посљедњег снопа, а пшеницу би затим помијешали са оном која је одређена за чесницу. Негдје се овај обичај изводи око стога гдје су дјеца обављала вршење жита за обредни хљеб. Понегдје се на Бадње вече посебни хљебови дају стоци. На Бадњи дан увече стока се уз храну поспе сољу, пројом и житом, да би се сачувала од чини - рекла је Ђукановићева.

Казала је да се према обичајима на Бадњи дан ништа не позајмљује из куће.

- Ако је шта раније позајмљено, то се тражи назад, јер не ваља да оно што припада кући буде преко Божића изван куће - рекла је Ђуконовићева.

БОЖИЋ

За вријеме Божића у обичајима се посебна пажња поклања житу, заправо посљедњем пожњевеном класју од чијег су жита некада спремани божићни обредни хљебови.

Ђукановићева је рекла да многобројни обичаји са божићним хљебовима садрже магијске радње ради плодности жита, које у суштини представљају симболично извођење пољских радова.

- Од раног јутра првог дана Божића па до Крстовдана народ се поздравља са: "Христос се роди", а на тај поздрав одговара се са: "Ваистину се роди". Нико од укућана ништа не једе док не окуси црквену нафору коју је домаћин донио са јутрења. Послије нафоре пију мало црвеног вина и омрсе се - навела је Ђукановићева.

Рекла је да се положајник, који први улази у домаћинову кућу, обично не бира нити позива већ се то препусти случајном намјернику.

- Обичај положајника води поријекло од мудраца са истока, који су, како то стоји у јеванђељу, стигли вођени чудесном звијездом, поклонили се новорођеном Христу и донијели му дарове. Као успомена на њих уведен је обичај да прво страно лице које ступи у кућу на Божић буде положајник - рекла је Ђукановићева.

Додала је да положајник у кућу улази десном ногом, да би кућа имала напретка и поздрави укућане ријечима: "Христос се роди и срећан вам Божић". "Ваистину се роди" одговарају му укућани. Положајник затим прилази ватри, узима жарач, џара по ватри и удара по распаљеним бадњацима и говори: "Колико варница, толико среће у овој кући, колико варница, толико у домаћинском џепу новаца, колико варница, толико у тору оваца, колико варница, толико прасади и јагањаца, а највише здравља и весеља".

Храна која се припрема за Божић је култна храна.

- Божићна чесница и божићна печеница су најзначајније. Божићни ручак је обично најсвечанији и најбогатији у току цијеле године. Када дође вријеме ручка, домаћин пали свијећу, окади укућане и кућу тамјаном па затим очита молитву. Послије молитве укућани се мирбожају, односно изљубе се говорећи: "Мир Божји међу нама, Христос се роди". Послије молитве и миробожања домаћин и положајник окрећу и ломе божићни колач, на исти начин као што се ломи и славски. Када заврше ломљење божићног колача сви заједно прихватају се чеснице, окрећу је три пута у круг слијева надесно и на знак домаћина ломе је. Обичај је да домаћин одсијече главу печенице и десну плећку и чува је до Малог Божића. Послије божићног ручка јело се не склања са трпезе већ се прекрије столњаком и тако свечано сачека вечеру - рекла је Ђукановићева.

Навела је да за вријеме божићних празника групе коледара обилазе поједина домаћинства и честитају домаћину и укућанима празник.

Народна метеорологија

- Ако на Бадњи дан буде облачно, биће родна година

- Ако се на бадњаку накупи доста пепела, зима ће бити јака са пуно снијега

- Уколико варнице из бадњака искачу саме, без џарања по ватри, биће доста меда

- Ако на Божић падне киша, све што се посади и посије примиће се и година ће бити родна

Стара вјеровања и обичаји

- На Божић се не ваља ни са ким свађати, јер ће људе цијеле године тјерати баксуз.

- Дјевојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена.

- За Бадње вече сваки укућанин разбије орах да види каква му је срећа те године. Ако је језгро здраво биће добра година

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.