Авантуристи из Српске на крову Африке

Србац - Жеља за упознавањем других култура и цивилизација довела нас је у Танзанију, а авантуристички дух одвео право на један од седам највиших врхова на свијету, Килиманџаро.

Тако за "Глас Српске" почиње причу Српчанин Здравко Цвијетић, који је заједно са пријатељем Немањом Церовцем из Приједора крајем јула освојио највиши планински врх Африке.

Њих двојица су дошли на идеју да се попну на Килиманџаро прије годину, када им је заједнички пријатељ пренио импресије са освајања Монт Евереста. Нису имали никаквог планинарског искуства прије тога, па су се интензивно припремали четири мјесеца за овај подухват, што је укључивало све од набавке опреме до кондиционих тренинга.

У Танзанију су стигли 20. јула и прво обишли највећи и најбогатији град у овој земљи Дар ес Салаам, а затим стигли у Мошу, одакле су три дана касније започели поход на Килиманџаро.

- Пењали смо се пет дана и за то вријеме прешли 45 километара, крећући се кроз џунгле и прашуме, па све до пустоши прекривених голим камењем. Свакодневно смо пјешачили од пет до десет часова и сретали мајмуне, шакале и разноразне птице. Видјели смо невјероватне предјеле од којих застаје дах, а најљепше искуство нам је било излазак сунца на самом врху Килиманџара на висини од 5.895 метара - испричао је Здравко.

Истакао је да је сам успон трајао седам часова и да им је представљао једно од најтежих физичких и психичких искустава у животу, јер је температура била 15 степени испод нуле, а вјетар је бјесомучно дувао све вријеме.

- Просто је невјероватно било видјети планинаре од 70 година који се пењу без проблема у таквим околностима, што доказује да је физичка кондиција и добра припрема јако важна. Успјели смо преживјети висинску болест која прати све планинаре, али многи су завршили успон прије времена, јер су имали симптоме који могу да угрозе живот - додао је Здравко.

Након повратка у камп обишли су локална племена, међу којима је најстарије племе Масаи, које их је дочекало традиционалним ритуалима.

- Играли су, пјевали и скакали увис, те палили ватру. Могли смо чути да њихови синови постају мушкарци, а самим тим поштовани у племену тек онда кад улове лава и донесу доказ остатку племена - казао је Здравко.

Снажне утиске доживјели су и у Занзибару, који су посјетили након одласка из Танзаније. Тамо су провели четири дана и видјели несвакидашње природне љепоте које их нису оставиле равнодушним.

- Пливали смо са делфинима и дружили се са корњачама старим 200 година. Уз то, ронили смо у океану који је блиставо чист, те склопили нова пријатељства са локалним становништвом које нам је у свему излазило у сусрет - казао је Здравко.

На путу за Африку двојица ентузијаста су посјетили и Турску и Катар, гдје су провели два дана упознавајући њихову културу и обичаје.

Здравко и Немања су рекли да је живот у нашој земљи јако тежак, али да се не може поредити са тешким животом у Танзанији.

- Након оваквог искуства почнете да цијените мале ствари, па смо тако били пресрећни што смо након успона могли осјетити кревет и туш и пити воду из чесме, што је луксуз за многе у Танзанији - истакао је Здравко.

Успјех

Здравко је успјешан студент андрагогије у Београду, а његов пријатељ Немања суоснивач старт-уп компаније "ФисхингБоокер", као интернет платформе која промовише пецање на мору и олакшава проналазак и резервацију бродова са опремом и капетаном било гдје на свијету.

Здравко је један од националних тренера омладинске организације AIESEC Србија и учествовао је у више од 20 конференција широм Европе са темом управљања пројектима, управљања временом, стицања презентационих вјештина и слично. Због одличних резултата на факултету, прије двије године стекао је услов да добије стипендију од двије хиљаде долара од америчке компаније "PepsiCo".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.