Aртемије на путу отвореног раскола

БЕОГРAД - Свети архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ) оптужио је владику Aртемија да је ступио на пут "отвореног раскола" и "устао на саборно јединство" Цркве.

Владика бачки Иринеј у петак је на конференцији за новинаре у Српској патријаршији рекао да ће Сабор током дана одлучити шта и какву ће одлуку донијети поводом понашања пензионисаног владике Aртемија, који је самовољно напустио манастир Шишатовац и без благослова отишао у бившу епархију, гдје је служио и литургију.

Изразивши забринутост због понашања пензионисаног владике, Сабор је оцијенио да је Aртемије служењем литургије ступио на пут отвореног раскола и устао на саборно јединство СПЦ.

Иринеј је на конференцији за новинаре у Српској патријаршији рекао да су поступци пензионисаног владике тужан и опасан преседан, преносе агенције.

Владика бачки је рекао и да је владика Aртемије прекршио више црквених канона, као и да га слиједи четрдесетак одбјеглих монаха и монахиња који дјелују као, како је рекао, својеврсна секта.

Свети архијерејски сабор је, ипак, позвао владику Aртемија да се врати канонском поретку и црквеном јединству, као и његове истомишљенике и послушнике.

Владика бачки је поручио да пензионисани владика Aртемије нема подршку епископата, свештенства и монаштва СПЦ које је остало вјерно свом светосавском насљеђу и вјековном црквеном поретку.

Сабор је у четвртак за новог владику Епархије рашко-призренске поставио епископа Теодосија, који се у петак са Сабора СПЦ хитно вратио на Косово.

Највиши црквени орган је трећег дана јесењег засједања позвао вјерни народ да не прихвата неистине и манипулације секташки настројених присталица епископа Aртемија и да ничим не учествује у њиховим антицрквеним активностима, како не би и сами преузели одговорност за неблагословено држање и цијепање јединства Цркве.

Епархија рашко-призренска наговијестила је у петак покретање кривичне тужбе против пензионисаног владике Aртемија и његових сљедбеника зато што су узурпирали манастир Дубоки поток.

Aртемије је служио рано ујутро литургију у манастиру Дубоки поток на Косову, упркос забрани да чинодејствује.

Он је са групом од 50 монаха и активиста Српског националног вијећа Косова и Метохије, предвођених Миланом Ивановићем и Драганом Велићем, ненајављено ушао у манастир Дубоки поток.

Игуман манастира Ромило претходно је одбио да Aртемију преда кључ, а његов монах Кипријан Кељевић је пријетио игуману, одузео му два мобилна телефона и кључеве од ћелије и аутомобила. Присталице Aртемија упале су у петак поподне и у манастир Девине воде у општини Звечан.

У саопштењу Епархије се истиче да је игуман Ромило практично у позицији таоца јер су присталице Aртемија практично окупирале манастир.

Отац Ромило је у својој ћелији и није присуствовао служби, нити је желио да се обрати новинарима.

Називајући Aртемија и његове сљедбенике "расколничком дружином", Информативна служба Епархије рашко-призренске подсјетила је да је покушај узурпације имовине СПЦ врло озбиљан преступ који подразумијева и могућност покретања кривичних тужби при судовима Републике Србије.

Епархија наводи да је сва имовина СПЦ власништво Српске патријаршије и да ниједан епископ, па чак ни епархијски архијереј, а камоли умировљени епископ нема право да отуђује имовину Цркве и приватно је користи.

У саопштењу се наводи и да пензионисани владика Aртемије "има намеру да се настани у узурпираном манастиру Дубоки поток", те да он, по свему судећи, не жели више да се враћа у манастир Шишатовац.

- Отуда постоји могућност да Црква у заштити својих имовинских права и поретка покрене сва правна средстава при државним судовима Србије како би се онемогућило претварање манастира СПЦ у насеобину групе која се већ може окарактерисати као "расколничка дружина" - додаје се у саопштењу.

По наводима Епархије, владика Aртемије и његови сљедбеници немају подршку народа, свештенства и монаштва Епархије, а послије чина отвореног кршења канонског поретка јасно је да је он са својим сљедбеницима прешао црвену линију здравог разума и отворено кренуо путем цијепања ризе Светога Саве.

Нове епархије

Сабор је одлучио да формира Крушевачку епархију коју ће чинити дио нишке, шумадијске, жичке и браничевске, а за администратора је постављен владика жички Хризостом.

Владика жички ће епархијом управљати до мајског засједања Сабора.

Према ријечима патријарха Иринеја, донесена је начелна одлука да се Београдско-карловачка епархија, као највећа у СПЦ, подијели на још двије или, како је рекао, за почетак бар једну, а да ће патријарх обавити припрему за такво рјешење.

Разговарано је и о потреби новог организовања начина живота вјерника на америчком континенту послије смрти владике Кристифора, а разматрана је и потреба за оснивање епархзије у Јужној Aмерици.

Епархија демантује да су се пензионисаном владики Aртемију прикључили игумани и монаси, већ тврде да је ријеч искључиво о већ одбјеглом монаштву које мјесецима живи у приватним насеобинама. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.