Aрхеолози са Кембриџа истражују у Кравици

БРAТУНAЦ - Група археолога са Универзитета Кембриџ обавиће у сљедеће двије седмице истраживање у братуначком насељу Кравица, у оквиру пројекта реконструкције културног насљеђа послије конфликта.

Пројекат финансира ЕУ, а Универзитет Кембриџ га упоредо спроводи у пет европских држава. Осим Кравице, гдје су забиљежени огромни људски и материјални губици у посљедњем рату, пројекат ће обухватити и Дрезден у Њемачкој, Гернику у Шпанији, као и неке бивше конфликтне регије у Француској и на Кипру.

Aрхеолози са Кембриџа обавиће истраживање у сарадњи са стручњацима Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС и представницима општине Братунац, а недавно су истраживали подручје Приједора.

Aрхеолог Тонко Рајковача изјавио је Срни да је циљ пројекта да се у разговору са становницима Кравице и утврђивањем чињеница о страдању дође до информација које ће се упоредити са подацима о овом подручју прије конфликта из 1990. године.

- Користећи археолошке методе, истраживање терена има циљ да окарактерише локална домаћинства и њихову структуру у односу на претконфликтни период, чиме ће се увидјети промјене и степен разарања и уништавања овог мјеста и његове имовине - рекао је Рајковача, напомињући да циљ истраживања није утврђивање тачности било које историјске и политичке верзије о узроку и карактеру сукоба на овом подручју.

Како су истраживачи навели, етнографским методима жели се утврдити како локално становништво схвата и доживљава окружење у којем живи. Циљ је да се упоређивањем са стањем из 1990. године створи историјска димензија насталих промјена на подручју Кравице, будући да ће се сагледати стање свих кућа и других објеката, као и промјене у структури домаћинстава и начину живота становништва, али и социјално-економско и стање културног насљеђа ове средине.

Приједор

Истраживачи са Кембриџа недавно су на подручју Приједора пронашли предмете из доба неолитика, млађег каменог доба, и то су прва неолитска налазишта у овом дијелу БиХ.

- Нашли смо врло рани неолитик, што је веома необично за овај дио БиХ, а неолитик датира од 5.500 година прије наше ере. До сада је сам горњи дио локалитета био из гвозденог доба, што значи од 600 до 700 година прије наше ере. Материјал који смо пронашли је предиван, има га пуно и појашњава слику геологије и самог археолошког локалитета - казао је професор Чарли Френч.  С. Та.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.