Андрић између књижевности и политике: Како је велики писац постао предмет идеолошких спорова

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – У Галерији „Жарко Видовић“ у Источној Илиџи, у оквиру изложбе „Иво Андрић и Сарајево“, одржано је предавање „Андрић између књижевности и политике: постјугословенска читања“, на којем је о сложеном односу Андрићевог књижевног дјела, историјског контекста и савремених тумачења говорио доктор Борис Булатовић.

Предавање је било посвећено различитим начинима читања и тумачења дјела јединог српског нобеловца у деценијама након распада југословенске заједнице, али и политичким и идеолошким утицајима који су пратили рецепцију његовог стваралаштва.

Политичка тумачења промијенила слику о Андрићу

Доктор Борис Булатовић из Новог Сада, гостујући професор на Институту за славистику Универзитета у Вроцлаву у Пољској, рекао је да се проучавањем Андрићевог дјела бави већ 15 година.

Он је истакао да је Андрић један од аутора који су највише били погођени политичким дешавањима деведесетих година прошлог вијека.

Према његовим ријечима, дошло је до великог интерпретативног обрта – од писца који је био препознат као симбол дијалога различитих култура и цивилизација, до аутора којем су приписиване политичке и идеолошке позиције које нису биле дио његовог књижевног дјела.

Булатовић је навео да је негативан рецепцијски ток, у којем се Андрић представља као анти-исламски писац, постао један од значајнијих модела тумачења након деведесетих година.

Критике из различитих националних перспектива

Говорећи о идеолошким аспектима тумачења Андрићевог стваралаштва, Булатовић је рекао да је његово дјело било предмет критика у дијелу бошњачке рецепције, док се у хрватском контексту најчешће говорило о односу према његовом мјесту у канону хрватске књижевности.

Он је додао да ни српска рецепција није била потпуно ослобођена политичких тумачења.

– Током ратних година постојао је приступ који се није у толикој мјери бавио тумачењем самог пишчевог дјела, већ је у њему препознавао политичког савезника, учитавајући у књижевност оно што су други критичари видјели, али са позитивним предзнаком – рекао је Булатовић.

Негативне критике постојале и прије деведесетих

Булатовић је истакао да негативна тумачења Андрића нису настала тек деведесетих година, али да су тада добила највећи замах.

– Андрић је био изложен негативним критикама још од тридесетих година, па све до шездесетих година након добијања Нобелове награде. То је генеза тог негативног рецепцијског тока – навео је он.

Додао је да негативан однос према Андрићу није остао ограничен само на простор бивше Југославије, већ је кроз рад појединих иностраних слависта добио и међународну димензију.

Андрић као књижевник изнад политичких подјела

На питање колико политике има у Андрићевом дјелу, а колико Андрића у политици, Булатовић је рекао да је политичких елемената у његовом стваралаштву много мање него што се то често представља.

– Ријеч је о политичком учитавању из ванкњижевних побуда, у времену када је национално сврставање постало веома важно. Нажалост, то није феномен који је трајао само током рата, већ је остао присутан у једном дијелу академске критике – рекао је Булатовић.

Он је додао да се Андрић у западној славистици и даље углавном посматра као југословенски, а не искључиво српски писац.

– Када би се о њему говорило само као о српском писцу, негативни одјеци у међународним оквирима били би вјероватно много оштрији и бројнији – закључио је Булатовић.

Изложба отворила простор за нова тумачења

Аутор изложбе „Иво Андрић и Сарајево“ и доцент на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Борјан Митровић рекао је да је уз изложбу планирана организација више пратећих предавања.

Он је истакао да је публика имала прилику да чује излагање Бориса Булатовића, научника са богатим истраживачким искуством, који је боравио на славистичким институтима у иностранству и аутора књиге „Оклеветана књижевност“.

– Вечерашње предавање било је посвећено тумачењу рецепције Иве Андрића у постјугословенском контексту – рекао је Митровић.

Према његовим ријечима, тема је била начин на који се Андрић чита са различитих идеолошких, друштвених и политичких становишта од распада Југославије до данас.

Андрић преживио идеолошке подјеле

Митровић је навео да циљ изложбе није само представљање историјских чињеница, већ и проширивање тема које се односе на проучавање Андрићевог дјела.

– Могли бисмо рећи да је ово предавање наставило причу на којој смо ми стали, закључно са 1975. годином. Циљ није строго везан само за теме представљене на плакатима, већ да проширимо андричолошке теме на нашим просторима – нагласио је Митровић.

Говорећи о данашњем читању Андрићевог дјела, он је рекао да постоје различити отклони у појединим срединама, али да су они посљедица одређених друштвених и политичких фактора.

– Мислим да је Андрић као књижевник преживио све подјеле и погрешна, некњижевна тумачења и да и даље живи међу читалачком публиком на исти начин као и у деценијама прије нас – поручио је Митровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.