Андрејевдан – празник вјере и обичаја: Шта кажу народна предања

Српска православна црква (СПЦ) и њени вjерници прослављају данас Светог Андреја Првозваног, првог апостола Христовог и првог сљедбеника новозаветне вјере, чије се дјело и чуда славе вијековима.

Свети Андреј страдао је на крсту због своје неупитне оданости хришћанској мисији, а његов значај далеко превазилази црквене оквире, дотичући се историје, племства и дубоких народних вјеровања.

Свети Андреј, старији брат Светог апостола Петра и ученик Јована Крститеља, заслужан је за ширење хришћанства на огромном подручју. Јеванђеље је проповиједао у Византији, Тракији, дунавским земљама, око Црног мора, у Русији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где је на крају и страдао.

Исцјелитељ и мученик на крсту
Предање свједочи о његовим чудесним моћима исцјељења. У граду Патри, Свети Андреј је подигао из постеље жену царског намјесника, што је навело њу да прихвати хришћанску вјеру. Намесник Егеата, разгневљен овим преобраћењем, наредио је да се апостол разапне на крст и избоде копљима.

Свети Андреј ни тада није одустао. Док је рањен и измучен висио на крсту, наставио је да проповиједа и да дијели поуке народу, предавши своју душу Богу у 62. години живота. Вјерује се да су његова исцјелитељска дјеловања настављена и након смрти, кроз његове чудотворне мошти.

Од Руског царства до Карађорђевића
Значај Светог Андреја Првозваног огледа се и у његовој улози патрона Русије и Цариграда. У историји је остао упамћен као заштитник Руског царства и царске породице Романових.

Данас, Андрејевдан као свог заштитника прославља и Краљевски двор Карађорђевића, чиме овај празник има и дубоку државотворну и племићку димензију.

Андријевдан и моћ медвједа: Народна вјеровања
Овај празник је у народу обавијен низом јединствених вјеровања, посебно оних везаних за природу и животиње. Према народним предањима, Свети Андреј је заштитник великих животиња и једини који са њима разговара и ком су оне покорне.

У прошлости, Андрејевдан су славили мечкари, сматрајући да светац има моћ да кроти медвједе као псе, па чак и да јаше на њима путујући свијетом. Вјерује се да медвједи на овај дан не чине штету и не дирају људе, због чега се изричито забрањује одлазак у лов.

Што се тиче свакодневних радњи, задржана су занимљива ограничења:

У Шумадији се не смије штавити кожа, нити било шта са њом радити. У Хомољу се не ради ништа са одјећом – не смије се прати, пеглати, ушивати – да је мечке не би поцијепале. На овај дан се традиционално једе кукуруз, поштујући древни обичај, пише Телеграф. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.