Американац постао православни свештеник: Срби, опростите за сва злодјела Америке!

Американац Мајкл Вилсон, свештеник у Српској православној цркви у Канзас Ситију у САД, долазио је у Црну Гору и том приликом испричао своју чудесну причу.

- Нећу заборавити дан када сам крочио у православну цркву, осјећај блаженства, мира и тихе среће. И људи који ништа од мене нису тражили, били су срећни што сам и ја ту. Осјетио да сам стигао кући – каже Мајкл Вилсон.

Он је Американац њемачког поријекла, стицајем животних околности, од прије десетак година је свештенослужитељ у СПЦ у Америци. Његова животна прича је савим необична. Чудесно је на који је начин отац Мајкл ушао у свијет православља, а потом и његова комплетна породица.

Покушао је детаљно да објасни откуд он у СПЦ и шта за њега значи Православље.

- Моја Црква и прави дом јесте Српска православна црква, почев од сусрета са Епископом Лонгином, упознавањем Серафима Роуза, манастира Потина. У почетку смо служили при Руској цркви, а онда нас је епископ Лонгин примио под куполу Српске православне цркве. Било је то прије деценију.

- Прије тога сам био музички уредник, и као растафаријанац, радио сам емисије, форсирајући реге музику. Примијетио сам да су неки од музичких албума са Јамајке имали иконе на страницама омота и албума. Убрзо сам почео албуме да купујем због прелијепих икона, а не због музике. Убрзо сам у Канзас Ситију упознао неколико православних хришћана и српског монаха, оца Пајсија – прича у даху отац Мајкл.

Касније, као музичар на неком сајму књига, стицајем околности, поново је срео монаха Пајсија. Тада га је овај позвао да посјетим Српску православну цркву, посвећену Светој Марији Египћанки, која се налази у сиромашној четврти Канзас Ситија.

- Православна црква се налазила на трећем спрату. Никада нећу заборавити дан, када сам крочио у ту малену цркву, тај осјећај необјашњивог блаженства, мира и тихе среће. Те прелијепе иконе Исуса, Богородице и светитеља и – људи православаца, који ништа од мене нису тражили, него су били срећни што сам и ја ту. Осјетио сам да сам стигао кући – додаје Мајкл.

Истиче да се послије сусрета са монахом Пајсијем и нашом светињом, постао дио живе српске цркве и прије крштења. Како то?

- Једноставно више се нисам одвајао од српске богомоље. Почео сам да долазим редовно на литиргије, да читам књиге православне. Све ме је интересовало што се односило на свијет православља и Светосавља. Рјечју, себе сам дефинитивно, хвала Богу, пронашао у у православном хришћанству.

- Моја супруга Џозефина је одгојена као католкиња, у почетку је била незаинтересована, али након три године, наша комплетна породица се крстила. Прво син и ја, а потом, и Џозефина. Ми смо срећна, испуњена породица, она је сада попадија, а ја служим у Српској православној цркви. Живимо у оближњем Лоренсу у држави Канзас. За моју породицу и мене – православље је постало све, истинска љубав, и одговор на сва питања – каже отац Мајкл Вилсон.

На питање како функционише православље на тлу САД, није имао баш добро мишљење.

- Рекао бих јадно и због тога сам, овдје у Црној Гори, да се у вјери учврстим. Овдје и на многим мјестима у вашим, како често кажем, српским земљама, постоји више снажних нивоа православља, или барем то ја тако доживљавам. Ми у нашој цркви св. Марије Египћанке, иако радимо у скромним условима, трудимо се да нахранимо гладне, да помогнемо очајнима, да се нађемо сваком човјеку који тражи помоћ. Срећан сам што сам дио тог свијетлог свијета. Велику помоћ добијамо од Руске православне цркве и што год од њих добијемо – ми дајемо. Зато често кажем- православље је богато – додаје отац Вилсон.

Какве утиске носите из сусрета са српским маштвом и народном у Црној Гори и Србији?

Волим,сем раскошних српских светиња и малене цркве, скитове, гдје није лако доћи, а камо ли остати. Овдје видим и благословене, али и лоше ствари. Људи су свугде људи, и требало би да буду једно у Христу.

- Америка је велика као 50 Србија, али САД нема древних манастира, светиња, светих отаца, као што сам имао прилике да видим и осјетим то у Србији и Црној Гори. На тако малом географском простору, толико много светиња, Божји је благослов и ријеткост у свијету. То је за поимање живота, светости и свјетлости, и ако хоћете и побједе – права и истинска моћ. Моја супруга је након првог доласка и сусрета са српским светињама и народом, рекла носталгично, да више никада неће ићи у Србију, сем да то не буде дефинитиван останак. Жели да се преселимо.

Такође, свјестан је агоније коју је српски народ преживио током бомбардовања 1999.године од стране NATO и САД.

- Желим да будем правилно схваћен: тражим опроштај од српског народа за све зло које им је нанијела САД и њена политика. Много поштених и честитих Американаца дубоко поштује и воли српски народ. Сви бисмо требали да будемо Христови. А када бисмо то уистину и били, не би у свијету било ратова, мржњи, притисака, несрећа, смрти, и брисања са географских мапа целих народа…

- Желим да поручим српском народу да се држе моћног православља, свог изворишта и заштите. Стичем утисак да се недовољно поштују велике светиње. Православље посједује најјаче оружје! Срби, не схватају какво благо посједују и каква је то моћ. Не знају шта имају! Молите се за нас у САД, и немојте престајати, да прође ово зло, да сви будемо једно – завршава своју причу отац Мајкл Вилсон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.