Амбаре пуне житарице из увоза

Бањалука - У БиХ је за првих седам мјесеци ове године увезено 187.017 тона пшенице вриједности 77,2 милиона КМ, док је у истом периоду извезено свега 480 килограма ове житарице, чија је вриједност износила 857 марака.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у истом периоду у БиХ је увезено свих житарица у вриједности од скоро 120 милиона КМ.

- Пшеница се највише увозила из Србије, Хрватске и Мађарске. На другом мјесту, када је у питању увоз житарица у БиХ, налази се кукуруз, јер је за седам мјесеци увезено 69.645 тоне ове житарице чија је вриједност износила 38 милиона КМ - истакао је начелник Одјељења за комуникације у УИО БиХ Ратко Ковачевић  и додао да се кукуруз највише увозио из Хрватске и Србије.

Он је нагласио да је увезено и 8.907 тона јечма, чија вриједност износи 3,5 милиона марака, затим 2.590 тона зоби која је коштала 1,1 милиона КМ и 296 тоне ражи у вриједности 151.000 марака.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и сточара РС Владимир Усорац рекао је да се пшеница увози јер млинари не купују домаће хљебно жито.

- Један од главних разлога смањења производње пшенице у Српској је управо тај што млинари не маре за домаћим производима. Нема купца, па самим тим нема ни интереса за производњу - казао је Усорац.

Он је нагласио да се кукуруз у Српској сије на око 100.000 хектара земљишта, али да су у посљедње три године елементарне непогоде уништиле засаде ове житарице због чега је дошло и до повећаног увоза кукуруза.

Усорац је нагласио да је под упитником увоз житарица из земаља у региону јер је суша смањила приносе и у окружењу због чега ће, каже он, многе земље забранити извоз јер немају довољно житарица ни за сопствене производе.

Он је нагласио да су посљедице суше која је уништила пољопривредне културе огромне, јер је већ храна поскупјела, док се са друге стране смањује сточни фонд.

Дирекција за робне резерве у Српској не располаже довољним залихама житарица већ дужи период јер у резервама има око 4.000 тона пшенице и кукуруза, док оптимално на залихама треба да буде по 10.000 тона ових житарица.

Професор на Факултету за економију, финансије и администрацију у Београду Михаило Црнобрња рекао је "Гласу Српске" да посљедице глобалног загријавања пријете да направе дар-мар у пољопривредној производњи и логично је очекивати да ће храна у 21. бити релативно скупља, а цијели регион, не само БиХ, осјећа смањење производње.

- Суша ће утицати на смањење друштвеног производа и тиме  продубити рецесију - додао је Црнобрња.

Он је оцијенио да једина мјера која је у складу са тржишном привредом интервенција из робних резерви код роба у којима пријети заиста велико поскупљење.

Према Црнобрњиним ријечима, постоји друга мјера која је мало вјероватна, а то је смањење ПДВ-а.

- И у краткорочном и дугорочном гледању основно што се може очекивати је раст цена пољопривредних производа. Могуће несташице или нешто слично су, прије свега, питање добре организације и располагања робним резервама - рекао је Црнобрња.

Позајмица

Република Српска планира да позајми 20.000 тона пшенице од Србије, а у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС нису знали рећи када ће Српска добити пшеницу. 

Лег: Увоз кукуруза

Лег: Увоз пшенице

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.