Фото: Ilustracija
БАЊАЛУКА - Пожари на отвореном простору постали су једна од највећих пријетњи по безбједност и ресурсе Републике Српске. Иако климатске промјене доносе екстремне услове, виши стручни сарадник у ресорном министарству Славко Ступар упозорава да је људски фактор и даље кривац број један за ватрене стихије које гутају хектаре шума и пашњака.
Он је грађанима поручио да треба да се уздрже од паљења ватре на отвореном простору, пренијела је Срна.
Подаци за период од 2000. до 2022. године су поражавајући и показују размјере катастрофе:
Опожарена површина: 244.923 хектара (скоро као три површине Бањалуке).
Штета: Директни губици премашују 32,8 милиона КМ, док су трошкови гашења „прогутали” додатних 1,9 милиона КМ.
Епицентар ризика: Источна Херцеговина је најугроженија – чак 81 одсто свих опожарених површина у Српској регистровано је на овом подручју (Требиње, Билећа, Љубиње, Гацко...).
Министарство је покренуло велику кампању подизања свијести грађана, подсјећајући да систем заштите, који укључује ватрогасце, полицију и Хеликоптерски сервис, не може бити ефикасан без одговорности појединца.
Строга забрана: Не палити коров, жетвене остатке и отпад на отвореном без одобрења.
Опрез у природи: Не бацати опушке цигарета и стаклену амбалажу (која дјелује као лупа).
Хитна реакција: Сваки уочени пламен одмах пријавити ватрогасцима на 123 или полицији на 122.
Запуштена имања: Посебан ризик су рурални предјели гдје висока трава и шибље служе као лако запаљиво гориво.
- Један непажљив тренутак може изазвати катастрофу, али једна одговорна одлука може је спријечити - поручио је Ступар.
Осим директне економске штете, посљедице су несагледиве: губитак биодиверзитета, појачана ерозија тла, загађење ваздуха и уништавање туристичких потенцијала. Из Министарства наглашавају да је „Шумама РС” наложено појачано осматрање и максимална приправност људства и механизације.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.