АЛАРМАНТНО: Све више малољетника у раљама криминала!

СРБАЦ - Све до масовног убиства у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду многи малољетници нису знали да не могу кривично одговарати до четрнаесте године и након што је овај случај добио велики публицитет у јавности, постоји опасност да имамо све већи број проблематичне дјеце која могу ући у свијет криминала.

Ово је изјавио редовни професор Универзитета у Бањалуци Небојша Мацановић. Он је један од коаутора књиге "Иницијације младих у свијет криминала" која је промовисана у Народној библиотеци у Српцу.

Мацановић каже да дјецу и младе све више врбују старији криминалци, због чега крећу путем малољетничке делинквенције, чему су допринијели и проблеми у комуникацији са родитељима, изостанци са наставе и све израженије вршњачко насиље.

- Имамо младе до 14 година који имају и до 50 кривичних дјела, а према њима не можемо примјењивати санкције. Код нас се од 2011. године према малољетним делинквентима који направе прво кривично дјело не води судски поступак, већ изриче мјера полицијског упозорења, односно васпитна препорука, а послије слиједи мјера појачаног надзора од стране породице, старатеља или Центра за социјални рад, а малољетник добија на времену па  и даље чини кривична дјела - рекао је Мацановић.

Према његовим ријечима, када би између појачаних мјера и стицања услова за смјештај у васпитно-поправни дом малољетници били упућени у васпитну установу у трајању од максимално двије године, дошло би до смањења броја делинквената.

- Мјера укључивања у васпитну установу постоји у закону, али не и у пракси. Да имамо такву установу, могли бисмо одмах смјестити најмање 20 штићеника, а не бисмо чекали да напуне 16 или 17 година да оду у дом и у међувремену направе 100 кривичних дјела. Моја досадашња искуства говоре да су најтежи криминалци били управо она дјеца која су завршила у васпитно-поправном дому - рекао је Мацановић.

Истиче да је у данашњем друштву поремећен систем вриједности, па је тако једно истраживање у региону показало да тинејџери од свих вриједности највише поштују моћ и новац, а не пријатељство и радне навике.

Мацановић сматра да родитељи не треба да кроз дјецу задовољавају личне амбиције и форсирају их да похађају активности које нису прилагођене њиховом узрасту, већ да их пусте да сами с временом покажу свој таленат.

Мацановић је похвалио тромјесечни програм сузбијања вршњачког насиља који се спроводи у Финској, а који учи дјецу да не смију бити пасивни посматрачи када се догоди такво насиље.

- Значајно су смањили вршњачко насиље након двије године и сада ову лиценцу продају земљама Европске уније, а након масовног убиства у школи "Владислав Рибникар" спроводи га неколико школа у Србији. Сматрам да не можемо говорити само о школском полицајцу и видео-надзору, већ морамо јачати школу изнутра, емпатију и пријатељство код дјеце и вратити ауторитет наставнику - истакао је Мацановић.

Митар Радоњић, главни и одговорни уредник специјализоване платформе за област безбједности "Интерно", који је такође коаутор књиге, каже да је важно препознати прави моменат када млада особа скрене с пута јер је то послије веома тешко.

- Преступник се не рађа, већ ствара. Када погледамо кроз историју шта се прије тридесет или четрдесет година, а шта данас сматра преступништвом, видимо да се праг девијације стално повећавао. Данас је постало готово нормално видјети младу особу у друштву криминалних структура или под утицајем наркотика - рекао је Радоњић.

Скратити часове

Небојша Мацановић каже да је дјеци, након пандемије вируса корона, попустила концентрација и да више не могу пратити час од 45 минута.

- Око 50 одсто дјеце од првог до трећег разреда не може запамтити задаћу на путу од школе до куће, формирају се вибер групе у којима мајке зову друге родитеље и питају шта су дјеца имала за задаћу. У Бањалуци свако друго дијете од другог до трећег разреда иде на приватне часове код учитељица и о томе не говоримо довољно - рекао је Мацановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.