Акредитације високошколских установа још увијек не важе у Европи

Бањалука - О приватним и јавним факултетима, квалитету високог образованја у Републици Српској у Пресингу су говорили: Радослав Грујић- предсједник Савјета за развој високог образовања и осигурање квалитета, Мирослав Бобрек- директор Агенције за акредитацију високошколских установа РС, Ристо Козомара, ректор Паневропског Универзитета Апеирон, Жарко Павић- ректор Независног Универзитета Бањалука и Симо Јокановић- проректор за наставу бањалучког Универзитета.

Стање у високом образовању у Републици Српској, иако је на средњеевропском нивоу, може бити много боље, сагласни су професори и на јавним и на приватним факултетима.

Највећи проблем је што се факултети и студијски програми брзоплето оснивају, сматра Симо Јокановић- проректор за наставу бањалучког Универзитета.

Ти студијски програми не одговарају тржишту рада, свјестан је Мирослав Бобрек из Агенције за акредитацију високошколских установа РС, која је акредитовала у наредних 5 година- 5 факултета.

Проблем је, међутим, што те акредитације које би требале да утврде ко вриједи а ко не, још увијек нису признате у Европи. „Надам се да ће акредитација бити призната за двије године", сматра Бобрек. Тек тада ће и високошколске установе бити признате у Европи.

Радослав Грујић- предсједник Савјета за развој високог образовања и осигурање квалитета тврди да је проблем и то што нема релиценцирања студијских програма у смислу да се сваке четири године ти студијски програми морају освјежити.

Жарко Павић- ректор Независног Универзитета Бањалука сматра да је један од горућих проблема и то што тржиште рада не одговара профилима који излазе са факултета.

Професор Ристо Козомара тврди да студенти немају праксу.

Професор Грујић ипак сматра да проблем није у школству већ у запошљавању, јер немамо привреду. „ Да има инвестиција- све би се ријешило", тврди.

У РС не постоји нити један доктор наука који је докторирао по новом систему.

„ Знам да одједном се појави нови доктор наука. Гдје је он објавио свој рад, гдје је помјерио границе знања- то нико не зна", тврди проректор за наставу бањалучког Универзитета. Већина доктора наука, умјесто истраживачког рада, најчешће изаберу мјесто на Универзитетима, и ту је велики проблем

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.