Aкадемијом умјетности влада новосадски клан

БAЊAЛУКA - Aкадемијом умјетности Универзитета у Бањалуци "влада" новосадски позоришни клан. У овој установи већ одавно је постала пракса да се запошљавају професори из Србије, посебно из Новог Сада, а не квалификовани кадар из Српске.

Рекао је ово "Гласу Српске" драматург и театролог проф. др Раде Симовић, који је недавно имао и прилику да се и сам увјери како пролазе конкурси за посао на Aкадемији.

Симовић је аутор и двије стручне књиге у области драматургије, али ипак није био довољно квалификован за радно мјесто на Одсјеку драмске умјетности, јер је предност дата професору Зорану Ђерићу који је стално запослен у Новом Саду као директор Позоришта младих. Он је добио још једну катедру, иако на Aкадемији већ предаје историју филма. Поред тога, умјетнички је директор Међународног фестивала анимираног филма у Бањалуци.

- Ово није био први случај да Aкадемија умјетности у Бањалуци запосли неког из Србије, то је једноставно постала пракса на драмском одсјеку, јер сам у њихову кадровску политику прилично упућен. Нажалост, тамо "влада" новосадски позоришни клан, који је објективно "периферија Новог Сада", а овдје се, не знам зашто и не знам како, представља као центар. То свакако није добро за Бањалуку, која је један од водећих културних центара у региону - истакао је Симовић.

О томе колико пута гостујући професори из Србије стижу да држе предавања студентима, поред многобројних обавеза на "основним" радним мјестима у Београду или Новом Саду, Симовић није хтио да говори, али је истакао да су студенти више научили у позоришту него од гостујућих професора на Aкадемији.

- Добром вољом Народног позоришта РС студентима су додјељиване улоге у многим представама, о чему и они сами могу да посвједоче - казао је Симовић.

Владимир Ђорђевић рођен је у Новом Саду, а на Aкадемији умјетности у Бањалуци на драмском одсјеку дипломирао је 2005. године највишом оцјеном, те радио као дугогодишњи асистент.

Ђорђевић је, како каже, пет година био асистент на предмету глума, тренутно је незапослен и дуго времена живи у Бањалуци.

- На конкурсима за посао на Aкадемији дешава се "све и свашта". Бодови се додељују многима незаслужено, како би добили радно место, иако већ обављају друге функције и имају неколико послова - казао је Ђорђевић.

Додао је да је његово радно мјесто заузела особа којој су "додијељени" бодови на активности за које је он имао три пута више квалификација.

- Не гледа се уопште ко је квалификован за посао. Јер, када бисте довели инспекцију и преврнули све реферате запослених у Aкадемији, пронашао би се низ неправилности - казао је Ђорђевић и додао да су многи добили звање доцента, а да никада нису ни радили на Универзитету.

Избор за мис

Ђорђевић каже да је на Aкадемији умјетности било случајева да су на конкурсима за посао неки кандидати бодовани за то што су били чланови жирија Избора за мис, а све с циљем "намицања" бодова.

- Не знам какве везе има Избор за мис и глума, али такви кандидати су знали добијати двоструко више бодова - додао је Ђорђевић.

Кадар

Према подацима Завода за статистику РС, од укупно 2.724 наставника и сарадника, колико их је било запослено у школској 2010/11. години на високошколским установама у Српској, 473 професора су радила као редовни, а чак 355 као ванредни професори.

Према подацима Универзитета у Бањалуци, на Aкадемији умјетности има највише гостујућег кадра из региона, затим на Медицинском факултету, те на Природно-математичком.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.