Фото: Aкадемија умјетности запошљава већ стално запослене по Србији
БAЊAЛУКA - Иако на факултетима у РС више од половине наставног кадра чине ванредни односно гостујући професори, које студенти имају част да "виде" највише два до три пута годишње, високошколске установе и даље запошљавају професоре из Србије, па чак и онда када имају квалификован и стручан кадар из Српске.
Примјера је много, а један од њих је конкурс на Aкадемији умјетности у Бањалуци на Одсјеку драмске умјетности, гдје је предност за стални посао дата професору који је стално запослен у Новом Саду као директор Позоришта младих у том граду Зорану Ђерићу.
За редовног "гостујућег" професора на предмету Драматургија радија и позоришта изабран је од 1. марта Ђерић, иако су у конкуренцији били професори из РС, који су имали јаче референце. Упућени тврде да су опет побиједили клановски, а не стручни критеријуми на штету, поново, студената.
Ђерић на овој Aкадемији одраније предаје још један предмет, а то је Историја филма.
Ректор Универзитета у Бањалуци Станко Станић каже да је "политика Универзитета ангажовање домаћег квалификованог кадра, али да у појединим случајевима то није могуће".
- Професор Зоран Ђерић није директор Позоришта младих у Новом Саду. Он је у сталном радном односу на Универзитету у Бањалуци, а ангажован је јер је на објављеном конкурсу имао најбоље квалификације - тврди Станић.
Ипак, на званичном сајту Позоришта младих у Новом Саду, пише да је Зоран Ђерић директор те установе. Проф. др Ђерић докторирао је на тему "Савремена пољска поезија".
Један од кандидата за катедру Драматургија радија и позоришта био је донедавни директор Народног позоришта РС, драматург и театролог проф. др Раде Симовић, чије двије стручне књиге у овој области су се недавно појавиле на бањалучком Сајму књига "Драма Републике Српске" и "Драма и идентитет". Симовић је докторирао на тему "Драмско стваралаштво у БиХ".
И док Станић тврди једно, а чињенице друго, управо на Aкадемији умјетности, према подацима Универзитета има највише гостујућег кадра. Слиједи Медицински, па Природно-математички факултет.
- На факултетима у Бањалуци у протеклој 2010/11. години укупно је било 208 гостујућих професора, који долазе из региона. За исплату хонорара издвојено је 1.705.747 марака - казао је Станић.
На питање да ли ико води евиденцију о предавањима и редовним доласцима гостујућих професора, Станић је казао да продекани за наставу воде евиденцију о доласку и предавањима гостујућег кадра.
- Воде се и евалуционе листе које испуњавају студенти за сваког професора, па се и на тај начин води евиденција о предавањима. Често се излази у сусрет гостујућим професорима на начин да држе блок наставу - додао је Станић.
И на факултетима Универзитета у Источном Сарајеву ради велики број гостујућих професора, али је тај број, како истичу, ипак мањи у односу на ранији период.
- Запослено је око 900 професора и сарадника, од којих 27 одсто чине гостујући, односно "хонорарци" који долазе из Србије и Црне Горе, 60 одсто редовни, а око 13 одсто су професори у допунском радном односу, односно они који долазе са Универзитета у Бањалуци - рекао је проректор за наставу Универзитета у Источном Сарајеву Зоран Љубоје.
И он тврди да предност приликом запошљавања мора да има кадар из Српске и да постоји Закон о запошљавању, те да се не може тек тако запослити страни држављанин.
Предсједник Уније студената РС Гордан Балабан каже да је немогуће да студент нешто научи и запамти од професора којег види два пута годишње.
- Са већином гостујућих професора студенти нису задовољни из оправданих разлога - додаје Балабан.
Према подацима Завода за статистику РС, од укупно 2.724 наставника и сарадника, колико их је било запослено у школској 2010/11. години на високошколским установама у Српској, 473 професора су радила као редовни, а чак 355 као ванредни професори.
Познат је примјер проф. др Неде Тодоровић која је годинама предавала стручне предмете на Одсјеку за новинарство на Филозофском факултету у Бањалуци. Студенти који су завршили овај факултет кажу да су имали част да је за четири године виде "чак" два пута. Ријетки су они који су код ње полагали испит, јер су и испите полагали код њених асистената. Неда Тодоровић редовни је професор на Факултету политичких наука у Београду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике