9. јануар доноси осмијех и на Космет

КОСОВСКА МИТРОВИЦА - Косово и Метохија. Подједнако моћно звучи и Космет, а баш ту, у вртлогу недаћа које су задесиле српски народ на том светом српском мјесту, подигнут је један центар у којем смијех одјекује и гдје се лица озаре на сам помен Републике Српске. Зашто? Зато што га је изградила хуманост с ове стране Дрине, а у знак захвалности зове се "Подржи ме - 9. јануар".

Центар "Подржи ме - 9. јануар" саграђен је у Косовској Митровици. У њеном сјеверном дијелу и од првих дана је сигурна лука за особе са потешкоћама у развоју, различитих дијагноза и потреба, али и за њихове родитеље. Центар је, како пуног срца кажу, њихова светиња. Адреса на којој нема разлика. Број на који су сви добродошли, али који једино помаже народ Републике Српске.

- Хвала Господу Богу да смо имали ту срећу да смо дошли до Одбора за помоћ и Милорада Арлова. Немам правих речи. Једина помоћ нам је Српска и Одбор. Реч хвала је мала за све што је Република Српска урадила за овај народ, за ову најтежу категорију - за децу и одрасле са сметњама у развоју. Не постоје речи. Ја сам мајка детета са аутизмом и могу слободно да кажем да колико центар значи деци два пута више значи родитељима - посвједочила је то за "Глас" руководилац Центра Ивана Ракић. 

Српска је, рече уз дубок уздах, у њиховим срцима, а центар не носи узалуд и ознаку "9. јануар".

- Хтели смо некако да ставимо то обележје. Да је и наш рођендан 9. јануар као и вама у Републици Српској. Да нас нешто везује и на тај начин са Српском. Ту смо сваке године код вас. Ово је велика помоћ. Најтеже је родитељу који има дете са сметњама у развоју. Не могу да вам опишем како те мајке живе, колико су те породице угрожене. Дневни центар је много помогао и деци и мајкама, породицама. Социјализација је најбитнија. Када их спојимо заједно, то је невероватно. Нема веће среће неко када се сретну - ријечи су Ракићеве.

Овај Центар је највећи пројекат који је реализован посредством бањалучког Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији. Изградња и опремање доказ су хуманости грађана, институција и организација Републике Српске.

Посла још има. Врата Центра су отворена тек по неколико часова дневно, јер због недостатка новца не могу да организују цјелодневна дружења. Изостају и заједничке успомене, као да живот није од старта био крајње немилосрдан према њима.

Али... Чудна је то, како кажу, сорта људи. Њима за срећу стварно мало треба, а ти осмијеси вриједе као суво злато.

- Захваљујући вама из Републике Српске, браћи и сестрама, имамо удружење и Центар. Мени, као родитељу, много значи. Као и другим родитељима јер ту имамо боравак за децу каквог нема на Косову. Само код нас у Митровици. Он и деци значи много, ту се друже и ту се не гледа нација. Сви смо једнаки. Да немамо Центра и вас из Српске ми, нажалост, нашу децу не бисмо могли нигде да водимо. Цркву сте нам направили за нашу децу. То је као да сте нам направили светињу на Косову и Метохији, јер то је светиња за њих. Опустили су се и уживају у дружењима. То причам из срца и душе као родитељ - испричала је за "Глас" Светлана, мајка Стефана (30), који има потешкоће у развоју.

Када дођу у Бањалуку, прича она, осјећају слободу и мир.

- Имамо мир који нам је овде преко потребан. Хвала вам на свему, драга наша браћо и сестре - поручила је на крају нашег разговора.

Сваком одласку у Центар радује се и једна Марија (40) из Зубиног Потока. С обзиром на то да немају организован превоз до Косовске Митровице, на омиљену адресу вози је мајка Ружа.  

- Моја Марија је завршила средњу и високу школу. Она је особа са блажим сметњама у развоју и почели смо да идемо у Центар. Међутим, удаљени смо од Косовке Митровице неких 25 километара и то је проблем. Ја сам у пензији, имамо свој ауто, возим је два, три пута седмично, тамо проведе око два, три сата са друштвом - рекла је Ружа.

Марија се највише дружи са својим вршњацима, а то нам је и сама рекла. Док јој је мајка носила телефон, с друге стране жице чуло се и још нешто што воли - музика.

- Воли да слуша музику. И тамо у Центру слушају. Јао, како се лепо друже када су рођендани, журке - причала је Ружа, а потом се чуо други глас.

"Хало" рекла је Марија на почетку, па наставила разговор.

- Добро сам. Слушам музику. Народну музику волим, слушамо је и у Центру, али највише волим дружење. Вољела бих да имамо превоз, да будемо тамо дуже и да се дружимо. Мало нам је три сата. Баш волим да идем на та дружења - рекла је Марија, вративши телефон мајки и настављајући да ужива у музици. Међу своја четири зида.

Комби

Дневни центар "Подржи ме - 9. јануар" још није у потпуности завршен, али оно што су наши саговорници истицали у први план јесте возило. Добро би им дошао, како су тихо, помало и стидљиво рекли, комби јер би тако лакше могли да обиђу кориснике, угосте у Центру те уведу у тај њихов мали свијет пјесме и дружења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.