75. годишњица пробоја затвореника: Јасеновац зло које савремени свијет више никада не смије да дозволи

БИЈЕЉИНА - Око 600 преживјелих затвореника у злогласном усташком логору Јасеновац, у нацистичкој Независној Држави Хрватској (НДХ), покушало је на данашњи дан 1945. године у очајничком јуришу на стражаре да се докопа слободе, али је у томе успјело само њих 60.

У тој највећој "фабрици смрти" на Балкану у Другом свјетском рату, од љета 1941. до 30. априла 1945, усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој НДХ на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата.

Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба Макс Лубурић, који био и први командант логора.

Логор су уништиле усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине.

"Радни логор Јасеновац", како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, животне доби, социјалних, образовних и других профила, као и за комунисте, партизане, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја.

Систем логора Јасеновац био је злогласан по варварским методама и великом броју жртава, а српска дјеца су убијана, заједно са одраслима.

Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, 73.316 малишана је убијено у усташкој НДХ. Током Другог свјетског рата, једино мјесто у цијелој Европи у коме су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска.

Од децембра 1941. до априла 1942. усташе су убиле 19.544 дјечака и дјевојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније.

Убијани су, према свједочењима, на најстрашније начине, и умирали су, такође, више него одрасли, од болести, изгладњелости, жеђи и смрзавања.

Многа дјеца поклана су у Јасеновцу средином септембра 1942. Дјеца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Слична судбина задесила је 300 дјеце која су погубљена у Градини, у октобру 1942.

Огроман број дјеце, око 12.000, спасен је од усташког погрома, а за ту акцију најзаслужнија је Диана Будисављевић и десетине племенитих људи који су јој помогли.

Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен.

Логорска архива је два пута уништавана - почетком 1943. и априла 1945. године.

Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број жртава између 500.000 и 700.000.

Њемачки генерали из Другог свјетског рата давали су веома различите податке о броју убијених Срба у НДХ, али заједничко им је то да сви помињу стотине хиљада страдалих.

Предсједник Градског удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке Добрила Кукољ позвала је све чланове овог удружења да данас молитвом у својим домовима и прислуживањем свијећа одају почаст настрадалим мученицима у концентрационом логору Јасеновац и Доња Градина.

Кукољева је изразила жаљење што ове године због епидемије вируса корона чланови овог удружења не могу колективно посјетити највеће стратиште логора Јасеновац и Доњу Градину, те одати почаст и прислужити свијеће јасеновачким мученицима.

Она је поручила да младе генерације у Републици Српској никада не смију заборавити жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина.

- Савремени свијет више не смије дозволити да се потегне зарђали нож и маљ на невине људе, жене и дјецу било које вјере, нације и расе - рекла је Кукољева.

Из Јавне установе "Спомен подручје Доња Градина" речено је да због превентивних мјера у вези са ширењем вируса корона неће бити одржане програмске активности те установе планиране у оквиру обиљежавања 75 година од пробоја посљедње групе логораша из концентрационог логора Јасеновац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.