18. годишњица рада Паневропског универзитета „Апеирон”: Ако наши студенти раде у највећој научној фабрици на свијету – онда смо успјели

Разговарамо са ректором Паневропског универзитета “Апеирон” академиком проф. др Зораном Ж. Аврамовићем

1.       Паневропски универзитет „Апеирон” ће ове године уписати осамнаесту генерацију студената. На какво образовање могу рачунати они који вас одаберу?

Подсјетимо се да је универзитет институција која се бави високим образовањем и научноистраживачким радом и да се сматра једним од највећих доприноса народа Европе свјетском културном наслијеђу. Наш универзитет као савремена институција високог образовања са 7 факултета и 34 студијска програма, на сва 3 циклуса образовања, образује студенте са  циљем да буду стручњаци дорасли садашњим и будућим изазовима. Студенти имају прилику да уче од компетентних наставника, научника и експерата у области информатике, здравства, економије, саобраћаја, права, језика и спорта. Такав професорски ансамбл тешко је срести у ширем окружењу и он гарантује висок квалитет образовања. На Универзитету раде и професори који су академици чак и у више престижних академија наука и умјетности, а у настави  учествује и десет професора емеритуса.

2.       Протеклу, 2020. годину, обиљежила је пандемија респираторног коронавируса КОВИД-19. Како дјелује Универзитет у овим условима?

Осамнаесту годишњицу постојања и рада, због актуелне епидемијске ситуације, обиљежавамо без свечане академије, али уз традиционалну додјелу стипендија најбољим студентима. Иза нас је година драматичних промјена у наставном и образовном процесу. Али чињеница је, да смо се одлично снашли захваљујући сопственом систему учења на даљину (DL систем), који примјењујемо више од 14 година. Наш DL систем омогућава свим студентима приступ видео снимцима предавања, електронским уџбеницима, презентацијама као и другим електронским материјалима за учење и припрему испита у било које вријеме и из било које тачке свијета. А то  је био кључни изазов,  прелазак на хибридни начин рада – онлајн праћење предавања од куће и ограничено непосредно присуство у учионици (екс катедра). Студенти су поштовали ограничења непосредно у учионици, а код куће  су имали на располагању интерактивно коришћење MS Teamsа за праћење наставе у реалном времену, као и за размјену материјала за учење.  Ова платформа је динамична, стално се ажурира од стране наставника новим наставним садржајима и  материјалима.

3.       Колико Паневропски универзитет даје значаја практичној настави?

Појам практичне наставе радикално се мијења пред нашим очима. На Паневропском универзитету „Апеирон” пуна истраживачка пажња, посебно на докторским студијама, се посвећује блиској будућности, интензивном изучавању практичне примјене вјештачке интелигенције и машинског учења. Захваљујући вјештачкој интелигенцији и машинском учењу, чак и задаци који су претходно били резервисани за високо обучене здравствене раднике, правнике и менаџере (нпр. дијагностиковање болести на медицинским сликама или преглед историје правних случајева или рутински банкарски послови и CRM), на примјер - сада могу да обављају програмиране машине.

Данас је сасвим нормално да послодавац од кандидата на конкурсу за посао, поред стечених теоријских знања захтијева и практично искуство. Имамо споразуме са више од 50 предузећа из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Словеније, Аустрије и Њемачке о пружању услуга у извођењу практичне наставе, која се вреднује у систему ECTS кредита.

Савремено опремљени кабинети Факултета здравствене његе са наставним помагалима, потом богато опремљен Центар за дијагностику у спорту и сарадња са угледним спортским институцијама и школама, представљају одличну базу за напредовање студента кроз практичне вјежбе. Студенти Факултета спортских наука сваке године имају наставу на терену, чиме оплемењују стечена знања у наставном процесу.

Добра наставна база за студенте Факултета здравствених наука је пракса на  Универзитетском клиничком центру Републике Српске и Универзитетском клиничком центру Тузла, Институту за јавно здравство РС, Терме Лакташи, Здравствено туристичком центру Бања Врућица, Институту за заштиту и екологију РС, Центру за рехабилитацију „Дом 2” Топола Изола – Република Словенија, Бања Кулаши. Такође студенти обављају праксу у Њемачкој, што им отвара и пут ка сталном запослењу. Студенти Факултета филолошких наука годину дана студирају на универзитетима у Русији. Студенти Саобраћајног факултета у нашим мобилним лабораторијама али и на терену стичу драгоцјена практична знања која ће им сутра бити од изузетне користи у пракси.

4.       Гдје раде Ваши студенти након студија?

Са немалим задовољством и великим поносом истичемо да наши бивши студенти раде у највећој научној фабрици на свијету – Европском институту за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) у Женеви. Заједно са највећим истраживачким умовима данашњице развијају, програмирају и истражују најсложеније физичке феномене.

Неки од њих су се одселили у САД и тамо развили комплексне софтверске производе који су их препоручили да наставе и заврше докторске студије на угледним универзитетима. Сусрећемо их као пројектанте софтвера робота за производњу аутомобила у Њемачкој. Присуствујемо и учествујемо у одбранама њихових докторских дисертација на Универзитету у Београду.

Поносни смо што је реализација срца Убер система непосредно везана за „Апеирон”. Америчка међународна компанија Убер, са преко 100 милиона корисника широм свијета, омогућава корисницима да пронађу превоз и плате га преко Интернета. Управо тај, најосјетљивији дио овог система – наплату, реализовали су наши наставници, сарадници и бивши студенти. Студенти ФЗН се запошљавају у државном и приватном сектору и можемо констатовати да се бивши студенти првенствено запошљавају у Републици Српској, али и на свим меридијанима свијета. Подстичемо их и охрабрујемо да буду увјерени у себе и своје знање, јер ко се мало нада мало и добије. Стога им кажемо: нека ваше наде превазилазе стварност.

5.       Научноистраживачки институт Универзитета доноси добре  пројекте. Колико су студенти, тзв. научни подмладак, укључени у његов рад?

Научноистраживачки институт Паневропског универзитета обавља научна и развојна истраживања, учествује у пројектима и дјелатностима за потребе тржишта. Нажалост, мој утисак је да наш заједнички научноистраживачки рад као јединственог „Апеироновог” истраживачког тима, још није довољно искоришћен и не даје за мене очекиване резултате. Међутим, поједини чланови нашег колектива имају, не бих рекао импонзантан већ фасцинантан научноистраживачи опус иза себе. Томе у прилог иде и тврдња да од оснивања Универзитета имамо 10 професора емеритуса, који су тај угледни статус стекли благодарећи и изузетним резултатима у науци и истраживању. На нашем Универзитету имамо професоре који су објавили више од 300 научних и стручних радова, учествовали у раду или руководили израдом више од 150 научноистраживачких и стручних пројеката.

На листи часописа у којима објављују „Апеиронови” истраживачи немали број је са Wb of Science (WoS) листе, предвођених угледном породицом IEEE часописа.

У бројна истраживања, са квалитетним истраживачким резултатима, укључени су и наши студенти, првенствено са трећег и другог циклуса.

Година иза нас, у смислу броја и квалитета објављених радова на којима су студенти сва три циклуса узели учешће, спада у истраживачки најбогатије године на „Апеирону”. Могуће је да је то посљедица пандемије вируса корона, јер смо били приморани да останемо код куће и да истаживањма дамо већи простор. Тако је једна већа група наших истраживача (првенствено млађих наставника и докторанада), успјела у веома бројном саставу да се укључи у онлајн конференцију у Дурбану (Јужна Африка) и да постигне велике успјехе. Посебна потврда за то је што ће скоро сви њихови радови са те Коференције бити објављени у едицији Спрингера. Први непосредни изазов у 2021. години, јесте учествовање у Еразмус пројектима - пројектима Европске уније. Тако да настављамо даље тај процес и стварамо тимове за квалитет у научноистраживачком раду у високом образовању. Са великим бројем других земаља и универзитета остварујемо завидан ниво сарадње. Кроз интернационализацију високог образовања, кроз реституцију, створићемо нове вриједности и то ће дати нови замах новом универзитету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.