Звуци виолине, дјечји сан и велика љубав у Господској улици: Вања скупља за коња

БАЊАЛУКА - Међу шумом корака у Господској улици, између излога и свакодневних брига, стала је дјевојчица с виолином у рукама и срцем пуним одлучности

Зове се Вања Крунић, има десет година и мелодијом покушава да врати оно што се новцем не може лако надомјестити – топлину, блискост и сигурност коју је дјеци у овом клубу доносила једна посебна кобила и равноправна чланица породице.

Аббy, мирна, блага и мазна, била је више од коња. Била је пријатељ, терапеут, тихи сапутник онима којима је највише требала. Радила је с дјецом са сметњама у развоју, стрпљиво и без ријечи и годинама доносила осмијехе тамо гдје их није увијек било лако измамити. Након што је недавно угинула, дјевојчица Вања није могла да сједи скрштених руку. Умјесто тога, одлучила је да стане на улицу и својом музиком покуша учинити оно што би Аббy, да може, сигурно учинила за њу – помогне.

“На идеју сам дошла сасвим случајно… Клуб нема средстава за набавку другог коња, а овакав је неопходан за дјецу“, каже Вања , док пажљиво спушта гудало на жице своје виолине, преноси Бањалуканет.

Од понедјељка до петка ове седмице, сваког дана од 10 до 12 часова, те у вечерњим терминима од 19 до 21, свираће на улици како би прикупила новац за коња који ће замијенити Аббy – јединог коња терапеута у клубу.

Вања је чланица Коњичког клуба “Кентаур”, гдје је и сама проводила вријеме уз Аббy, коња који није био само дио програма већ члан мале заједнице дјеце којој су терапијска јахања значила много више од игре
Аббy је била посебно обучена за рад са малишанима и дјецом са развојним тешкоћама, а њено присуство доносило је сигурност и осмијехе које је тешко описати ријечима, па и Вања на питање о њој бира само оне најљепше.

“То је био дјечији коњ, миран и мазан, али и једини обучен за рад са дјецом са сметњама у развоју и са малом дјецом. Много смо га вољели”, прича Вања.
Нови коњ, који би могао замијенити Аббy у овом терапеутском смислу, коштаће око 7.000 конвертибилних марака – износ који клуб тренутно не може сам обезбиједити.

У том тренутку, Вања и њена виолина одлучили су преузети дио посла на себе.

“Мама ми је помогла да организујем и покренем све ово”, додаје Вања, скромно, готово шапатом, док људи пролазе и застају поред табле са дјечијим шареним словима, на којој је исписана ова важна прича.

До сада, каже, никада није свирала на улици, али ова ситуација је била важнија од треме.

Њен труд, између осталих, прати и мајка Гордана, која не скрива понос.

“На идеју је дошла Вања сама и ја сам је подржала колико год сам могла. До сада никад није свирала на улици, ово је први пут да се сусреће с овим, али циљ је један – да се што више прикупи за новог коња и нове дјечије осмијехе”, закључила је поносна Гордана за Бањалука.нет.

Уколико сте у могућности донације можете уплатити и на рачун банке:

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.