Због снијега појединим ученицима отежан долазак у шко

Када би у било којој већој школи, девет ученика због болести остало у кући, наставници би могли уобичајено да одрже наставу. Међутим, када би се то десило ђацима у Локварима, учитељ не би имао коме да предаје лекције и преноси знање

ОНО што ученицима подручне школе "Петар Кочић" у Локварима задаје највише невоља нису домаћи задаци и испитивања него долазак на наставу. Наиме, зима је протекле недјеље на обронцима Мањаче показала своје зубе, а њену немилосрдност највише су осјетили ученици, који километре завијаног пута морају превалити да би стигли на наставу. Док се њихови вршњаци радују снијегу и зимским играријама, ови ђаци-пјешаци смишљају најбоље начине како да суви дођу до школе. Према ријечима њиховог учитеља Гојка Милуна, у школи има укупно девет ученика и сви на вријеме долазе на наставу. - На срећу, здрава су то дјеца. Једу домаћу храну, па ни болест неће на њих. Плашим се само да се неко не прехлади и добије грип па вирус пренесе на другу дјецу - рекао је Милун и додао да ученици од првог до четвртог разреда сједе у истој учионици. Када би у било којој већој школи, додао је Гојко Милун, девет ученика због болести остало у кући, наставници би могли уобичајено да одрже наставу. Међутим, када би се то десило ђацима у Локварима, учитељ не би имао коме да предаје лекције и преноси знање. - Настава је отежана и због тога што немамо простор у којем би ђаци могли имати наставу физичког васпитања. Недавно смо добили школско игралиште, али због снијега смо принуђени да часове одржавамо у учионици. Међутим, морамо пазити које вјежбе смијемо изводити и не смије бити трчања и скакања, јер се убрзо подигне прашина - рекао је Милун. Овај стари уча омиљен је код својих ђака, а школа за њега није само радно мјесто, него и топли дом. - Не бих могао на вријеме да долазим на наставу када бих ишао аутобусом. Не желим да због тога испаштају моји ђаци, који се радују сваком дружењу и учењу, па послије часова не идем кући, него преспавам у школи - објаснио је Милун. Ученици у Локварима највише се радују када промрзли сједну у школске клупе, а на часу чују пуцкетање ватре. Са сличним проблемима свакодневно се боре и њихови другари из Стричића. Наставник Драго Добријевић нам је испричао да аутобуси нередовно возе, па ђаци дневно пјешаче по пет, шест километара у једном правцу. - Иако ученици на наставу долазе пробијајући се кроз сњежне мећаве, то се не одражава на квалитет наставе. Наиме, зима је на обронцима Мањаче показала своје зубе, али нема великих изостанака са часова. Чини се да су ова планинска дјеца очврсла и навикла на све временске непогоде - рекао је Добријевић. Он је додао да је за сада највећи проблем ђацима превалити завијане путеве, а када стигну у школу учионице су топле. В. ПОПОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.