Због смрада са отпада не могу да изађу из куће

Мјештани насеља Рамићи већ годинама муку муче са смрадом, који се шири са регионалне депоније из њихове непосредне близине. Кажу да је ових врелих, љетних дана неиздрживо.

Љубица Љесковац каже да су она и њене комшије огорчени јер су принуђени да не излазе из кућа.

- Једва дочекамо да предвече, када захлади, изађемо мало у двориште на ваздух, међутим од смрада се не може сједити напољу ни пет минута. Не знамо коме да се обратимо - рекла је Љесковац.

Према њеним ријечима, прије неколико година становници су се побунили јер је на депонији паљено смеће, па је на магистралном путу према Приједору често била магла.

- Доста људи је ту погинуло у саобраћајним несрећама баш из тог разлога. И ми смо изашли на улицу протестовали, блокирали довоз смећа. Једино што смо постигли је да отпад који довозе више не пале. Aли са смрадом се и даље боримо - прича Љубица Љесковац.

Додала је да у близини постоји и канал којим се такође шири велики смрад јер њиме цури црна вода са отпада.

- Није у реду да депонија смећа буде у једном овако густо насељеном мјесту и то надомак града, а толико има ненастањених простора који би били погоднији за те сврхе.  Градске власти никада нису нашле за сходно ни да дођу, чак ни тада када смо протестовали - казала је Љесковац.

Породица Малешевић, која такође живи у непосредној близини отпада, каже да је најтеже гледати да им дјеца одрастају удишући ваздух који се осјети на смеће.

- Ми смо ваљда и навикли на то, али када нам неко дође у госте не може да вјерује у каквом смраду живимо. Када сам се вратила са љетовања два дана сам имала мучнине јер сам удисала испред куће ваздух који заудара на отпад. A веш већ годинама не сушим напољу као сав нормалан свијет - очајна је Гордана Малешевић.

Још је додала да и вода у бунару који имају крај куће више није за пиће, јер је загађена од депоније.

- Када наспемо воду из бунара у дјечији базен да се мало освјеже и ставимо хлор, она позелени. Изгубили смо сваку наду да ће се било шта промијенити и да ће измјестити депонију негдје, тако да се више никоме ни не жалимо - рекла је Малешевићева.

У предузећу "Депот" кажу да је неизбјежно да се у љетном периоду непријатни мирис са депоније више осјети него иначе, али да они редовно третирају отпад и чине све да се тај негативан утицај на околно становништво сведе на минимум.

- Прије десет дана долазила је инспекција у контролу и све је било по прописима. Редовно контролишемо воду и ваздух, није идеално али ми радимо све да се то побољша - рекла је технички директор предузећа "Депот" Бранкица Гегић.

Она је истакла да је немогуће потпуно елиминисати непријатне мирисе.

- Када прођете поред контејнера осјетите смрад, а камоли поред мјеста на које се свакодневно довози више од 350 тона отпада. Aли становници знају како је то било некада и шта је до сада урађено. И у будућности планирамо да се посветимо томе да смањимо све негативне утицаје које депонија производи - додала је Гегићева.

Депонија

- Депонија у насељу Рамићи постоји више од 30 година. Давне 1976. године ова локација је изабрана од 20 које су биле у оптицају као најповољнија по свим условима. Већина кућа које су данас ту, направљене су послије настанка депоније. У овај регионални отпад поред града Бањалуке смеће одлаже још седам сусједних општина - рекла је Гегићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.