Азил на Мањачи: Има хране, пси гладују?

БАЊАЛУКА - Иако надлежни тврде да је стање у азилу на Мањачи задовољавајуће, волонтери и заштитници животиња упозоравају на то да су услови лоши и да само заједничким снагама може бити пронађено трајно рјешење.

Шта треба да знате

• У азилу се налази више од 150 паса.

• Волонтери тврде да услови нису на задовољавајућем нивоу.

• Град наводи да су обезбијеђени храна, ветеринарска заштита и радници.

• Проблем удомљавања остаје један од кључних изазова.

Владимир Милановић из пројекта "Животиње Бањалука" рекао је за "Глас Српске" да интернетом кружи мноштво садржаја који свједоче о немару надлежних у запуштеном азилу.

- У таквим ситуацијама људи, волонтери и искрени љубитељи животиња властитим рукама су чистили азил, а међу њима и Мила Шарић са Удружењем грађана "Сретан пас". Од надлежних смо добијали разна обећања и помоћ, спроведени су поједини пројекти, али стање је и даље далеко од онога какво би требало бити за град попут нашег - поручио је он.

Представници удружења за заштиту животиња као главне проблеме наводе:

• недовољан број запослених,

• потребу за бољом организацијом,

• изостанак јасне стратегије удомљавања.

Прича о проблемима, казао је Милановић, почела је оног тренутка када је азил премјештен на Мањачу, за вријеме мандата Игора Радојичића. 

- Тада је започет пројекат најмодернијег азила на Балкану. Радови су кренули, али су убрзо стали и главни пројекат никада није завршен. Умјесто тога, уз помоћ удружења и волонтера, извођени су основни радови како би се бар дјелимично помогло животињама - казао је Милановић. 

Више од 150 азилских шапа данас, како каже, имају најквалитетнију храну.

- Моја искуства из азила говоре да су пси прегладни и агресивни. Морам поменути и да сам ветеринара чуо како говори да псе не треба хранити јер постају агресивни када су сити, што је сулудо. То мјесто је мучилиште, хтјели неки признати или не - тврди Милановић.

Према његовим ријечима, у азилу је запослено мало радника, а иако би требало да буде отворен до 16 часова, каже да се бројни грађани и волонтери жале се да тамо нема никога. 

На лошу ситуацију, каже он, значајно утиче и сукоб међу појединим волонтерима.

- Влада мишљење да је страница за удомљавање из азила угашена због несложних волонтера који контантно стварају конфликте и нападају остале - додао је Милановић.

Каже да стиче утисак да поједина удружења осјећају моралну надмоћ због дјела учињених за азил, те тврде да је стање добро ради личног статуса.

- Нико није без грешке, ни удружења, ни волонтери, ни надлежни. Потребно је да сједнемо за сто и договоримо конкретне кораке - казао је он.

Од Градске управе очекује да посвети више пажње и енергије како би се унаприједили услови у азилу на Мањачи, у Бањалуци која воли животиње.

- Неопходно је пружити руку једни другима, створити позитивну атмосферу и помоћу највиших званичника града и Републике Српске донијети трајно рјешење овог проблема - закључио је он.

Град: „Континуирано радимо на унапређењу“

Из Одјељења за комуналне послове рекли су за "Глас" да је стање у азилу задовољавајуће, те да је Одлуком градске Скупштине повјерен Центру за развој пољопривреде и села, а у току је припрема уговора.

Према подацима Града, обезбијеђено је:

• редовно снабдијевање храном,

• ангажман четири радника,

• ветеринарски надзор овлашћене амбуланте,

• уређење боксова и вањског простора,

• постављање видео-надзора и расвјете.

- Када је ријеч о количини хране у азилу, исте има довољно за све псе који се налазе тамо. Град је запослио четири радника за рад у азилу са напуштеним животињама, а ветеринарску услугу пружа амбуланта "Вет Медик" која је прошла на тендеру - поручили су они.

Према њиховим ријечима, урађен је низ различитих пројеката, попут постављања клупа за посјетиоце, постављање контејнера за кабасти отпад, нових цијеви за септичку јаму, а урађени су и темељи за 15 испуста. 

- У сарадњи са волонтерима и удружењима је направљено седам испуста, а набављен је и дио сијалица и камера за видео-надзор. Поред тога, град је обезбиједио кућицу за боравак штенаца у фази вакцинације, али и дио сијалица за загријавање - изјавили су из овог одјељења.

Радило се, како кажу, и на уређењу унутрашњег и спољашњег дијела азила.

- Постављена је столарија, нови унутрашњи боксови, електричне инсталације, палете, инфрацрвене лампе, појилице и хранилице, као и нова врата која остављају могућност провјетравања у љетним мјесецима, а изграђено је и спољашње игралиште за псе, обављено је хортикултурно уређење простора око азила и покренута набавка кућица са оградом за женке са штенцима и још много тога - навели су они, додавши да се град труди постићи сарадњу са свим удружењима за заштиту животиња. 

Кључни изазов – удомљавање

Владимир Милановић истиче да град мора да врши реселекцију паса и спроводи програме удомљавања какви су раније постојали. 

- У азилу се налази велики број паса који су били власнички, изгубљени или напуштени. Они који добију пословне прилике у иностранству своје псе често оставе тамо. Много је грађана који би у азилу пронашли новог љубимца када би се радила реселекција - навео је он.

Без особе задужене за маркетинг и удомљавање, тврди Милановић, азил ће наставити да тоне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.